Evo, ovako, kolega Šešelj. Prvo, što se tiče slučaja Šarić, nije za vreme vlasti SNS raspisana međunarodna poternica za Šarićem, to odmah da raščistimo. Raspisana je za vreme bivšeg režima. Šarić se dugo godina krio i predao se kada su SNS i Aleksandar Vučić preuzeli odgovornost za Republiku Srbiju. Predao se sam, valjda verujući u pravosudni sistem koji ima u Srbiji, da će mu biti suđeno u skladu sa zakonima ove države.

Neću da se mešam u sudske presude. Kada bude bilo presuđeno, šta bude tužilac dokazao, šta ne bude dokazao, sud će da meri. Nećemo ni vi, ni ja to da merimo, bar ne bi trebalo.

Ostajem vam dužan za ove druge. Jedan mangup koji se zove Miroslav Mišković je godinama kompletnu aktivu čitave privrede Srbije usisavao u svoju kompaniju. Ako mu isporučite robu, bez obzira da li ste uvoznik, da li ste izvoznik, da li ste domaći proizvođač, ako mu isporučite robu, budite sigurni da vam neće biti plaćena bar godinu dana.

Šta je radio sa tim novcem, jer se evidentno roba prodavala? Trgovao je na finansijskom tržištu. Kako? Tako što je imao svoje ćerke firme po inostranstvu. Između ostalih, imao je i u Bugarskoj, imao je na Kipru, imao je i na Malti. Ne znam ni ja sve gde je imao firme. Ćerka firma isporučuje profakturu za uvoz robe i usluga, primera radi, sto miliona evra. To završava kod poslovne banke. Srpsko tržište devizama i dan danas je plitko. Pedeset miliona napravi haos, a zamislite 2008, 2009. i 2010. godine? Dakle, dođe do naglog skoka evra, s tim da on kupuje evro po onom kursu kada je predao zahtev. Iznosi novac iz zemlje, tzv. poreske rajeve. Menjali su Zakon o deviznom poslovanju da ne mora nikad da uveze robu i uslugu ovde u Srbiji, a onda postepeno u manjim iznosima vraća privredi, koja je zadužena u evrima, pa i kada mu uplati neku crkavicu, tih sto dinara nije više sto evra, nego 80, da bi se on i dalje bogatio na špekulacijama, razlikama u ceni, kreditnim poslovima i poslovima osiguranja. Tako je stekao bogatstvo. Tako ga stiče 25 godina. Takav neće nikad da se promeni.

Gospodine Šešelj, sve što su oni radili uglavnom je bilo kada su u pitanju krivica, već je bilo pred relativnim rokom zastarelosti.

(Vojislav Šešelj: Još nije apsolutni, rok je 20 godina.)

Ako nisu pokrenuli na vreme, relativan rok je važeći, vi to znate isto tako dobro kao i ja.

Mišković je osuđen za ono što jeste bio osumnjičen, a to je utaja poreza. Znate i sami da su mnogo veći kriminalci od Miškovića padali baš na utaji poreza, jer tu su nekako naj, toliko vole da kradu da im je malo što su ukrali pet miliona ili 50 miliona evra, pa na to treba da plate porez od 500.000. Ne, oni će gledati da plate 5.000. Takvi su, takva im je narav, tako su naučeni, megalomani.

Sećam se ja tog istog Miškovića kad je on pretio Mirku Cvetkoviću da će da zatvori svoje kompanije ako bude morao da plati porez na dodatu vrednost. To je bilo 2008. godine. Ali se sećam i kad je Narodna skupština donosila ovde zakone koji su amnestirali sve njih za sva krivična dela koja su pravili.

Znači bilo je krivično delo iznošenje deviza i falsifikovanje dokumentacije i pravljenje fiktivnih ugovora, mi menjamo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i kažemo – možete da radite šta hoćete zato što je to pravilo Svetske trgovinske organizacije.

(Vojislav Šešelj: Evo, još nije kasno da osudite Mlađana Dinkića što je upao sa automatskim puškama.)

Ali ja još uvek ne dobijam jedan odgovor. Osim tog modela, oni koji su navikli da špekulišu, da kradu, znači, sami ste spomenuli u jednom trenutku da Srbija mora da izvozi. Da li će da izvozi na istok, na zapad, bilo gde, u bilo koji deo sveta, recite mi, od tih mangupa, ko je od njih sposoban da započne ozbiljan posao koji može ozbiljno da doprinese oporavku Republike Srbije i poveća izvoz Republike Srbije? Evo, ja vam tvrdim – ni jedan.

Nisam baš siguran. Evo, taj model koji predviđa da kriminalci budu ti koji bi vodili srpsku privredu može da uspe, a jedan od razloga jeste ne da oni ne bi platili 5%, ne bi platili ni jedan jedini posto. Takvi su kao ljudi. Takvi su.

Naći će oni druge načine, druge države, druge slabe sisteme preko kojih će da kradu. To su kriminalci. Kažite mi, koja je njihova delatnost? Sve trange-frange. Pogledajte, „Delta kompanija“ pretežno se bavila trgovinom i izgradnjom tržnih centara koji su opet služili za njene maloprodajne objekte i privatizacijom i prodajom nekretnina. Da li je on radio nešto ozbiljno, pokrenuo neku ozbiljnu industrijsku proizvodnju?

Evo Kostić šta je radio. Kupio tri šećerane za po tri evra, stavio ih pod hipoteku…

(Vojislav Šešelj: Za po jedan evro.)

Evo, za po jedan evro, stavio ih pod hipoteku, pod hipotekom ih vratio državi, raskinuo ugovor o privatizaciji, da li je tako? Onda, tim novcem koji je povukao od kredita špekulisao sa šećerom između zemalja, šta znam latinske Amerike i EU, ukinuo nam prelevmane.

Mislite da će takav da radi ozbiljno, pošteno? Ja sumnjam. Evo samo jedan koga ja znam da je legalizovao svoje poslovanje, to je Peconi. Za ove ostale, imali su priliku, imaju još uvek, ali verujte oni hoće samo da otimaju, uništavaju svega čega se dohvate samo da bi što više novca imali.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima ministar, gospodin Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 20. do 36. tačke dnevnog reda.

Prelazimo na sledeću tačku.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o – PREDLOGU ODLUKE O IMENOVANjU ČLANOVA NADZORNOG ODBORA

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč?

Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika poslaničke grupe ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Još jednom pitam da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ako ne, prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.