Član 23. takođe govori o onim izuzecima protiv kojih se mi otvoreno zalažemo. Kažem, svi moraju pred Ustavom i zakonom da imaju jednaka prava, da u istovetnom postupku stiču ta prava na penziju, zato što se finansiraju iz istih sredstava.

Međutim, ako je reforma rashoda koju, zato što smo korisnici kredita MMF, radimo pod nekim radnim sloganom kako uraditi više sa manje, i ako su ciljevi za penzije da smanjimo potrošnju za penzije sa sadašnjih 13% na oko 10% BDP, to je iz materijala MMF, a na srednji rok do 2015/2016 godine, i ako smo mi dobili taj cilj, niko nam nije rekao kojim merama treba da ostvarimo taj cilj. To je naša kreativnost, odnosno nedostatak vaše kreativnosti. Nije jedina kreativnost da mi u ponoć razgovaramo o ovom zakonu, da o njemu građani ne čuju suštinu, koliko su ta prava sve restriktivnija.

Oni su preporučili da povežemo starosnu granicu i godine doprinosa, manje velikodušna izuzeća i indeksaciju. Zadržala bih se na ovome – povezivanje starosne granice i godine doprinosa. Da je da ljudi rade, plaćali bi doprinose. Da je u ovoj državi cilj, pre svega budžetski cilj kroz Zakon o budžetskom sistemu, da je cilj monetarne politike bio ne samo stabilnost cena nego, pre svega, zaposlenost kroz održiv razvoj, da smo 10 godina unazad makar za po jedan promil shvatili značaj zaposlenosti, ne bi imali problem sa ovim doprinosima. Da smo, uz to, shvatili značaj da zloupotrebe sistema…

Mi smo sa ovim amandmanom na član 33. izmenili osnovni tekst zakona u članu 80. odnosno odredbe tog člana, gde smo na svoj način precizirali način usklađivanja penzije i želim da objasnim naš stav.
Ako je zarada osiguranika jedini parametar u stopu doprinosa za određivanje i obima obaveza, tako i obima prava korisnika, prosto smatramo logičnim da ta zarada osiguranika odnosno prosečna zarada bude jedini parametar za usklađivanje penzija, sem nekih izuzetnih okolnosti, na primer nekih negativnih ekonomskih, političkih okolnosti, kada je moguće da se napravi ograničenje za obim usklađivanja penzija, ali samo dok takve izuzetne okolnosti traju.
Mi smo to precizno napisali i ovo posebno ističem da u uslovima bitnog poremećaja tog odnosa zavisnosti, od koga u najvećoj meri i zavisi održivost jednog ovakvog penzijskog invalidskog sistema koji se finansira u stvari na tekućem finansiranju je zasnovan.
U suprotnom, korišćenje bilo kojih drugih parametara za usklađivanje penzija, kao što su kretanje troškova života, potrošačkih cena, rast BDP, sve bi to neminovno dovelo do realnog obezvređivanja onog što se zove princip nepovredivosti ostvarenih prava odnosno obezvređivanja same realne vrednosti penzija.
Smatramo da je neophodno napraviti ovaj izuzetak za izuzetne okolnosti, ali uzeti zaradu, odnosno prosečnu zaradu kao osnovni parametar za ukslađivanje. Hvala.

Član 61. zaista smatram vrlo važnim. Tražili smo njegovo brisanje i ne shvatam kako je nekome moglo da napadne na pamet da ovakvu odredbu stavi u zakon. Naime, članom 61. predloga se predviđa da se rešenjem fonda može utvrditi preplaćeni iznos penzija, odnosno način kako se vrši povraćaj tog preplaćenog iznosa.
Kako je u pitanju naknada štete pričinjene fondu, nezakonitim ili nepravilnim postupanjem, jednostavno nije jasno kako je moguće da neko ono što s tiče građanskog pravnog odnosa, a ne upravnih stvari, pokušava da reši u upravnom postupku. Uopšte ne treba biti pravnik da bi znali da je ovo nemoguće. Znači, u upravnom postupku ne može da se odlučuje o građanskom pravnom, već samo o upravnim stvarima. Tako predviđa i Zakon o opštem upravnom postupku na čije odredbe upućuje i sam ovaj zakon u članu 84. stav 2. Znači, utvrđeno je da prava iz PIO se ostvaruju u postupku predviđenim zakonom koji uređuje opšti upravni postupak i da po tom zakonu postupaju državni organi i druge organizacije, ali samo kada rešavaju o pravima, o obavezama i o interesima stranaka i da odstupanja od ovog postupka moraju da se propišu.
Kažem vam da ovim zakonom ne možete da propišete da fond rešava o građansko pravnim ili o krivično-pravnim stvarima. Kako je to moguće da učinite? Da li je zbog brzine napravljen ovaj previd? Molim vas da ne donosite ovakve odredbe koje u svakom slučaju nisu u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije.

Mi smatramo da je stav 1. i 2. ovog člana 68. potpuno nepotreban, jer se ne predviđaju izmene i dopune člana 10. i člana 14. kojima se propisuje da su poljoprivrednici obavezno osigurana lica, odnosno da se svojstvo osiguranika poljoprivrednika stiče danom početka a prestaje danom prestanka obavljanja poljoprivredne delatnosti. Sama činjenica da se zakon menja uopšte nema nikakvog uticaja na kontinuitet osiguranja. Znači, stav 2. člana 68. Predloga je potpuno bez predmetan jer praktično nema poljoprivrednika koji nisu stekli svojstvo osiguranika s obzirom na član 1. zakona. I vi ste to morali da uvidite. Ukoliko je predlagač mislio na osiguranike kojima svojstvo nije utvrđeno na osnovu prijave za osiguranje onda bi predložena odredba bila u suprotnosti sa članom 10. zakona koji predviđa obaveznost osiguranja poljoprivrednika. Pa izvolite, vidite šta vam je činiti.

Član 77. stav 2. se briše. To je tekst ovog amandmana. Neophodno je da bi se uskladio sa predloženom izmenom u članu 33. gde smo uzeli zaradu kao osnov za usklađivanje i pošto sam obrazložila taj način usklađivanja iskoristiću dva minuta da kažem sledeće – ako je 1,3 milijarde u prošloj godini bilo van tokova budžetske kontrole, van kontrole Vlade, ako u priznanju ministra finansija u onim posebnim organima uprave Direktorata civilnog vazduhoplovstva i mnogih organa koji javna ovlašćena koriste da bi navodno pružali neku uslugu, davali neke saglasnosti, dozvole, itd, uneto u budžet, da li bi bilo neophodno da ovakve restriktivne odredbe zakona predlažete ovde? Da li bi trebalo ovako restrektivne odredbe predlagati da niste puni vi u vladajućoj koaliciji onih Ničeovih nadljudi koji istovremeno rade u pet komisija odjednom, a svaka plaćena profesionalno, pa primanja po pojedincu dostižu po 400 hiljada dinara za mesec počev od predsednika VSS? To je bilo javno. Ostale neću da pominjem. Koliko je onih koje ne znamo da primaju takve nadoknade dok mladi ljudi ne rade, ne primaju plate i ne uplaćuju u fondove i doprinose da bi ovaj fond mogao održivo da se finansira?
Kada mene pitaju da li se bojim da ću primati penziju, kažem ne. Bojim se da li će moja deca ili mnoga deca imati gde da rade u ovoj i ovakvoj državi koja o tome ne vodi računa, a ni o održivosti Penzionog fonda o kojem večeras raspravljamo.

Ovo je poslednji amandman koji smo podneli i gde smo tražili da se stav 2. člana 82. Predloga briše i govori o onom jednakom pristupu, odnosno jednakom stavu pred Ustavnim sudu, zakonom itd.
Zaista ste mi dali šlagvort da zaključim raspravu. Postoje veštine koje su akrobatske i zanimljive za gledanje. Ima jedna veština i jedna igra koja se ovih dana naviše igra u ovoj našoj državi, a zove se igra dužnika, gde se slavodobitno slikaju potpisivanje ugovora, zaduživanje zemlje i prenošenje fiskalne odgovornosti na teret budućih generacija. Ta igra dužnika preti da se pretvori i u životni scenario svih nas umećem, stručnošću i kompetentnošću ove Vlade.
To, u kakvim je dugovima penzioni fond, u kakvom je deficitu budžet, to je najozbiljnija briga svih nas, a nadam se i razlog da malo drugačije razmislimo o tome šta vas čeka sutra ili odmah posle Nove godine.
Zahvaljujem se na paži vama i još jednom izvinjavam svim zaposlenim u Skupštini i pratećim službama koje su zbog vašeg plana rada morale da rade zajedno sa nama do ovih kasnih sati. Hvala.

Povodom početka rasprave o setu pravosudnih zakona, ja ću u vezi sa članom 1. da kažem pre svega da je Vlada Republike Srbije i ministarstvo na jedan očigledan primer da smo čitavu godinu donosili zakone koje sad ovom prilikom ispravljamo, a da smo i čak i prilikom donošenja potpuno neopravdano nazvali amandmanima, odnosno intervencijama kojima činimo izmene i dopune, a sam naziv zakona govori o tome da je reč o ispravljanju očigledne greške. Ne radi se ni o kakvoj izmeni jer je u stvari usklađivanje naziva uprave sa nazivom određenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet je još 2005. godine i zakon koji sad menjamo donet je 2009. godine, tako da je reč o tome da nije u pitanju izmena i dopuna nego ispravljanje greške, jer se usklađivanje sa ranije donetim zakonom vrši već pri samom sačinjavanju nacrta zakona. Ova očigledna greška je mogla da se popravi objavljivanjem ispravke. Nije bilo potrebe da se Narodna skupština satima bavi posledicama nečijeg neznanja ili nemara i zato predlažemo da se amandman usvoji i da se ova očigledna greška ukloni objavljivanjem ispravke zakona.

Očekujem od vas, gospođo Malović, da utvrdite odgovornost pisca zakona i da iste kaznite zbog nestručnog i nesavesnog rada, kako se ovi slučajevi ne bi ponavljali. To je bio stav koji smo kao poslanička grupa SNS imali u trenutku kada se razmišljalo i mislilo da će se raspravljati samo o zakonu o kojem sada govorimo. U stvari je bilo očigledno da je taj zakon trebao da bude samo podloga da se pre početka rasprave o budžetu, za koji smo imali ni 48 sati za podnošenje amandmana, u stvari na dnevnom redu nađe set pravosudnih zakona kojima se na nemoguć, nečuven način pokušava narušiti jedinstvo pravnog sistema, da se nižim zakonom nametnu nove obaveze Ustavnom sudu. Zaista moram o tome da kažem koju reč.

Sve ove predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, o kojima razgovaramo i preko ovog amandmana i preko seta ovih zakona, niti mogu da daju rezultate, niti će sudstvo učiniti pravednijim, ni efikasnijim, niti će doprineti borbi protiv organizovanog kriminala. Da dam samo jedan primer, da li će mi neko reći da je logično, razumno, pravedno i normalno da u reformisanom sudstvu, kako vi nazivate obavljenu lustraciju, pre neki dan u novinama bude objavljen tekst o tome da su prema saopštenju Višeg tužilaštva odustalo od krivičnog gonjenja Nemanje Kolesara i Janjuševića i drugih u postupku afere cementare "Popovac"?

Da li smo mi reformom sudstva, ovakvim načinom donošenja i primene zakona o izvršenju sankcija za organizovani kriminal, ovim ovakvim saopštenjem koje nije dobilo dovoljno značaja u javnosti, pokazali da smi išta u pravosuđu promenili?

Kada za tužioca nisu dokazi, pronađena nelegalno pribavljena sredstva, danima se o tome pisalo, gledali smo kopije računa, slušali izjave roditelja, banaka koje su to uplatile, onih koji su u tome učestvovali i kada način plaćanja provizija preko of šor računa, na račune privatnih lica, nisu dovoljan dokaz, o kakvom mi pravosuđu govorimo, o kakvim izmenama i dopunama zakona? Da li treba da pominjem da je neko to verovatno sredio, poput afere "Bodrum", u kojoj su učestvovali mnogi koji i danas učestvuju u javnom životu i da je tek jedan učesnik, koga bi svi rado zaboravili, izabran kao najmanje značajan u partijskoj hijerarhiji i za to je okrivljen. Kako je osuđen, poznato je javnosti. Neki su čak i napredovali koji su učestvovali u toj aferi.

Takvo postupanje tužioca, za koje je meni neprijatno da ga nazovem državnim, jer država ne može da dozvoli da neko ko poseduje nekretnine koje su prijavljene u organima države i institucijama, za koje je dokazano kojim su putevima stigle pare kojima su te nekretnine kupljene, potvrđuje nepisano demokratsko pravilo, da ako su vlasti ili značajno podržavaš vlast, na način kako ti je to moguće, nema tvoje odgovornosti, nema suda i nema zakona po kojem ćeš odgovarati, jer uvek oni koji treba da te gone su u stvari "neki naši".

O kakvom to objektivnom sudstvu mi možemo da govorimo? Ili mislite da je malo dokaza o onom što se u pravosuđu dešava, to što su gospodin Kolesar i gospodin Janušević oslobođeni od daljeg gonjenja. Da li treba da podsetim na aferu "Sartid"? Onog što se zvalo afera "Pelikan", odnosno dosije "Pelikan", u kojem tužilaštvo postupa već punih šest godina?

Iz izvora, imamo i mi neke pouzdane izvore, saznajemo da je pod političkim pritiskom vrha DS, tužilaštvo spremno da pokuša da i ovde odustane od daljeg gonjenja, odavno, i da odustaje od odavno napisane optužnice zato što se protiv prijavljenih lica iz redova sudija nalaze i lica koja su vrlo visoko rangirana, u onom ko je stožer ove koalicije u DS. Neku su bili u G17, više nisu, ali neki su još uvek članovi onih koje mi možemo kolokvijalno nazvati našima.

Šta smo dobili ovom reformom pravosuđa? Da se po žalbama privrednih subjekata kod Privrednog apelacionog suda odluka čeka najmanje 14 pa do 20 meseci. Da sudije imaju u radu ili postupaju po 400 predmeta, da se odluka Vrhovnog kasacionog suda čeka i po dve godine. Pitam – šta je sada efikasnije i pravednije u smislu suđenja?

Imamo posebno pitanje, u vreme kad govorimo o liberalnoj tržišnoj privredi, o zaštiti akcionarstva u nečemu što se zove privatizovan privreda – šta će malim akcionarima odluka suda u sporu za pobijanje odluka Skupštine akcionara ako spor traje po dve godine, postupak po žalbi još godinu i po, kada za to vreme već vlasnik može da uradi šta god hoće, a najčešće uradi to da uruši društvo?

Da li mislite, gospođo Malović, da je nevezano od ovoga o čemu govorim, dnevni red ove sednice na kojoj se onako preko noći našlo pet ovih zakona, a povučen sa dnevnog reda Zakon o platnom prometu, u kojem je trebalo rešiti kako neko ko prevari neko privredno društvo, izda menice i ovlašćenje za naplatu, odnosno garantuje kupovinu robe nekim menicama i izda ovlašćenje, a onda ugasi firmu i za 500 evra osnuje drugu, a vi nam ovde po načinu kako primenjujete zakone i kako ih donosite, kažete kako je to tekovina moderne tržišne privrede? Osnuj firmu, prevari nekoga, zatvori firmu ili nek ide pod stečaj, a ti APR-u, elektronskim putem otvori novu i nikome ništa.

Zakon koji bi to morao bolje da uredi, nalazi se već dva puta u proceduri. Jednom od strane NBS, drugi put od Ministarstva finansija, a onda ga skidate sa dnevnog reda.

Šta jednom privrednom društvu u suštini može da znači spor koji je dug, kada dobije odluku posle četiri godine, kada prvostepeni postupak traje najmanje od godinu i po do dve, a onda postupak po žalbi još toliko i za to vreme, dužnik svesno radi i skloni celokupnu imovinu na druga lica, pa onda tužilac, kao poverilac u izvršnom postupku, ne može da naplati svoje potraživanje koje je sudski utvrđeno, potvrđeno i presuđeno? Ili, vi možda ne znate da se to u stvarnosti dešava?

Džabe je, gospođo Malović, nama građanima i privrednim subjektima to što ste vi lično poštena i vredna osoba. Džabe je to nama, ako je ova reforma pravosuđa uređena ovako, a da se vi niste mnogo ni pitali, da nemate mnogo uticaja, da struka nema mnogo uticaja, kada niste uspeli struku i znanje da stavite iznad politike i iznad pritisaka pojedinaca koji su vrlo bliski vlasti ili tu vlast i čine.

Hoću da pitam - šta iza jednog ovakvog zakona o sprečavanju, odnosno izvršavanju sankcija za organizovani kriminal zaista postignuto? Koji su učenici Uprave za sprečavanje pranja novca, gde mislim da radi 25 ljudi? Koji su rezultati onih najvećih potrošača u budžetu o kojim ćemo razgovarati kada završimo ovaj set zakona – bezbednosnih agencija, vojne, redovne, policije, istražnih postupaka itd, ako je moguće da se desi da je tužilac odustao od daljeg gonjenja, gospodina Kolesara i gospodina Januševića, ako postoji šest godina postupka za aferu "Sartid", ili mislite da se posle onog što je "Vikiliks" u svetskim razmerama sve može reći, sve može uraditi, ali da niko ne očekuje sankciju i da to nisu dužni ni sudovi da urade?

Zaista mislim da ovo nikome ne služi na čast i da ovaj zakon onako kako je dat da se o njemu raspravlja kao prvom u setu pravosudnih zakona, služi smo kao dimna zavesa za pokušaj ispravljanja onoga što je u pismu napisao gospodin Bensan Dežer i Evropska komisija. Hvala.

Podneli smo amandman na član 2. kojim tražimo brisanje predloga, odnosno osnovnog člana 6. gde se reguliše, odnosno na gotovo stari način propisuje upućivanje bez saglasnosti ili uz saglasnost zbog potreba službe, zaposlene na radu u posebnom odeljenju, a to čini direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

S obzirom na to da se na ovo može izjaviti žalba nadležnom ministru za pravosuđe koja ne odlaže izvršenje rešenja, a što jeste sve češća praksa koja se primenjuje u postupanju organa države uprave, smatram da ovaj član ne samo da treba brisati, nego treba reći da upućivanje službenika Uprave već kompletno uređeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i da se tim odredbama, na isti način, uređuje upućivanje, kao što pokušavate da uredite to ovom predloženom izmenom osnovnog člana 6. To se tamo čini na jedan celovitiji i jasniji način.

Šta je još bio dodatni razlog što smo tražili da se briše ovaj član? Jeste to što shvatamo da je i ovde namera samo da se izbegne ono pravo obrazloženje, a to je da se ispravi greška načinjena prilikom donošenja ovog zakona, gde se išlo sa pogrešnim nazivom. Razlog za to je što vi navodite u obrazloženju za izmenu ovog člana da se ovakvim postupanjem, kad nekog upućujete bez njegove saglasnosti postiže ustvari to da mi šaljemo zaposlene koji su najodgovorniji, najstručniji i najobučeniji zaposleni da obavljaju određene poslove.

Sad vi meni objasnite kako je moguće da ako je u prvom planu izmene i dopune ovog člana to da vi nekog zaposlenog, bez njegove saglasnosti, upućujete na rad van mesta u neku posebnu tamo upravu, šeste meseci ili šta ja znam duže, bez njegove saglasnosti, da na takav način postižete cilj odgovornijeg, kvalitetnijeg, stručnijeg itd., rada. To jednostavno nije u ljudskoj prirodi, nego je u koliziji jedno sa drugim. Ovaj član zakona ustvari govori o tome da vi, donoseći zakone ovde u Skupštinu na razmatranje, donosite predloge koji su potpuno nerazumljivi, neusklađeni sa nekim drugim zakonima, u suprotnosti sa Ustavom i jednostavno, ono što je najznačajnije, oni su neprimereni oblasti koju pokušavate da uredite zakonskim predlozima koji su neprimenljivi u praksi.

Ovo stanje u oblasti zakonodavstva stvara ogromne teškoće sudovima.

Znači, ka mi ovakve zakone ovde donosimo neusklađene, nerazumljive, neprimerene stanju, mi otežavamo život i privredi i građanima, stvarajući najveće probleme upravo u sudu. Oni moraju da se bave tumačenjem nejasnih zakona, pa čak imamo slučaj da isti organi za isti član zakona potpuno drugačije u praksi postupaju zato što im odredbe zakona omogućavaju tu različitost tumačenja. Ono što je najzanimljivije je to da vi ne shvatate da svaki zakon, kad se donese zahteva da određeno vreme posle primene u praksi treba da vidimo gde su slabe tačke zakona, gde se one sitne pukotine pretvaraju u rupe za zloupotrebu ili uz rascepe koji ustvari govore o neskladu onog što ste želeli da postignete zakonom, ako ste bili iskreni i stvarnosti koje te zakoni mogu ustvari da izazovu. U našim uslovima, praktično je nemoguće da se stvori sudska praksa za određene zakone, jer se oni toliko često menjaju.

5/1 MO/IP 10,55-11,05

Tek poslat predlog zakona u Skupštinu, Vlada već šalje svoje amandmane. Te usvojen, sledeća rasprava ili sledeća sednica mi imamo izmenu i dopunu tog zakona. To je jedna šuma propisa u kojoj se ne mogu više snaći ni oni koji treba da primenjuju zakone, ni oni na koje se odnosi, a najmanje oni čija prava navodno želite da zaštitite.

Posebno hoću da ukažem na pitanje neustavnosti pojedinih zakona i na posledice vođenja postupka pred Ustavnim sudom i poništaja zakona. Neprekidno ukazujem na to, bez nekih posebnih rezultata ili vašeg osećaja za stvarnosti posledice takvih postupanja.

Kao nesporan primer navodim vam Zakon o javnom informisanju, koji je usvojen avgusta prošle godine, za koji smo tada tvrdili da je u suprotnosti sa Ustavom i naveli smo jasne razloge za to. Kao što je poznato, odmah nakon usvajanja tog zakona, posle samo par dana podneta je inicijativa jednog građanina i predlog Zaštitnika građana za ocenu ustavnosti skoro čitavog zakona. Pre mesec dana Ustavni sud je dostavio odluku na 27 stranica kojima je poništio skoro čitav zakon. Poništaj zakona kod nas, nažalost, nije ništa neobično, a kod drugih ozbiljnih država je to prava retkost.

Izmene pravosudnih zakona koje usvajamo na ovoj sednici su takođe dostavljene manje od 24 časa pre početka sednice, tako da smo praktično bili onemogućeni da dostavimo amandmane. Tvrdimo i sada da je najveći deo promena koje ste dostavili tim predlozima zakona neustavan i da će usvajanje tih zakona u tekstu, kako ste vi ovde to nama predložili, samo da stvori nove probleme i štete.

Jednostavno moram da vam postavim pitanje – šta Vlada namerava da preduzme da se postupak pripreme i podnošenje zakona na usvajanje u ovom domu sprovodi na način da se obezbedi pristojan, neću reći viši, ali pristojan kvalitet zakona i izbegne donošenje zakona koji su u suprotnosti sa zakonima koji su već na snazi, ili onih koji nisu u skladu sa Ustavom?

Mislimo da je krajnje vreme, gospođo Malović, da Skupština prestane da gubi vreme u ispravljanju grešaka onih koji vama pripremaju ovakve zakone, jer građani trpe zaista nemerljive posledice od takvih zakona.

Jedno dopunsko pitanje. Dok ovde raspravljamo o izmenama zakona koji bi trebali da budu dati kao ispravka, dok u roku kraćem od 24 sata razgovaramo o zakonima koji će ponovo ući u suprotnost sa Ustavom, vi ste nama dostavili predlog obimnih izmena zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Nalazi se na skupštinskom sajtu, dobili smo ga mi kao poslanici. Mi sa tim zakonom sada usaglašavamo ovaj. Usvajanje tog zakona predloženo je po hitnom postupku. Pitamo se, zašto po hitnom postupku, ako mi 29. uveče u trci sa vremenom, objašnjavaju već svi, u redovnom zasedanju treba da donesemo budžet? I ono što je primedba Evropske komisije i one reforme koja je u stvari bila lustracija, nećemo stići, ili ćemo možda stići, da uradimo u minut do 12.

Šta znači hitan postupak izmene zakona, po kojem vršimo usklađivanje ovog zakona u trenutku kad znate da on neće stići da se raspravi? Mogu da kažem da je to samo jedna obična farsa. Mogu da budem malo i oštrija, ali zasluženo, da je to rezultat jedne potpune dezorganizacije u Ministarstvu pravosuđa, koje bi moralo da nosi barjak zakonitosti zakona koji su pravedni, logični i zaista nas kvalifikuju da budemo u društvu ozbiljnih država EU. Hvala.

U najkraćem da obrazložim rešenje, gde smo mi u članu 2a predvideli da se, zbog cilja koji ste vi proklamovali – dobijanja kvalitetne uprave u kojoj će neko najodgovornije, najstručnije, a da bude najobučeniji, obavljati taj posao, mi smo dali amandman sa dopunom člana 2. koji glasi: "Za načelnika iz stava 1. ovog člana može se rasporediti lice koje je steklo visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno da ima završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skaldu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master".

Sve primedbe koje sam vama iznela kao propuste prilikom podnošenja Predloga zakona, da su ne usklađeni sa drugim zakonima, mi upravo ovim amandmanom na član 2, dodavanjem člana 2a to rešavamo. U skladu sa onim što je Zakonom o visokom obrazovanju, koji je donet 2005. i 2007. godine, ali doneto je autentično tumačenje u

2008. i 2010. godini, gde su promenjena akademska zvanja i nazivi, vrsta i nivoi studija, sada primenjena na ovaj zakona, da nam se po četvrti put ne bi vratio na usaglašavanje, ili da ne bi nekome palo na pamet da drugačije tumači odredbu da ovaj posao radi zaposleni koji je stručan i osposobljen za taj posao.

Bez obzira na to što je ovaj zakon ušao u proceduru u avgustu mesecu, gospođo ministre, morate da imate nekoga ko prati usvajanje zakona ovde. Usvojen je amandman poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, kada smo razmatrali Zakon o državnoj upravi i u članu 84. je propisano da državni službenik mora imati navedeni stepen obrazovanja da bi mogao da vodi upravni postupak, pa je neophodno da ovu navedenu odredbu bukvalno usvojite, da bi ovaj zakon ušao u jedinstveni pravni sistem države Srbije.

7/1 BD/MĆ 11,15-11,25

Bolje je to uraditi sada, nego ponovo za par meseci raspravljati o tom istom zakonu. Znači, prosto smatram da je neophodno član 2a usvojiti da bi on bio usklađen sa Zakonom o državnoj upravi, zbog postupanja u upravnom postupku, koji će sigurno biti, a takođe i u skladu sa autentičnim tumačenjem Zakona o visokom obrazovanju, koji je donet od 2010. godine. Hvala.

Član 3. Predloga tretira proveru imovine kojom raspolažu zaposleni koji treba da rade ove poslove.

Predložili smo da se član 12. promeni i da glasi da su lica iz člana 10. stav 1. dužna da pre stupanja na rad dostave izveštaj o svojoj imovini i o prihodima i o imovini i o prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, kao i o naknadinim promenama na imovini.

Drugi stav našeg amandmana glasi da na sadržinu izveštaja i praćenje imovinskog stanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Registar imovine lica iz stava 1. ovog član vodu Uprava, a podaci iz registra su službena tajna.

Gospođo ministre, milim vas da ovaj član 12. usvojite, a ne vaše osnovno rešenje koje je nesaglasno sa Ustavom, dovodi u kršenje ljudskih prava lica koja su zaposlena u ovim organima i, pod navodnom formom veće kontrole, u stvari ne činite nikakvu kontrolu za ova lica. Znači, dovoljno je da njihovi prihodi i imovina budu uređeni sa važećim zakonima.

Ono što ste predložili krši ljudska prava, krši međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda i ne sprečava sukob interesa, a valjda nam je to osnovini cilj.

Ono što je posebno zanimljivo, kao kod rešenja za DRI, opteretili ste instituciju sa toliko mnogo poslova kojima ne može da odgovori kvalitetno ni u fizičkom vremenu, ni sa brojem zaposlenih, ni sa kapacitetima koje ima, da bi u stvari mogli da relativizujete rezultate koje ona donosi.

Na isti takav način, primenom tog principa, tražite da se podnose izveštaji o vrlo širokom krugu lica rodbine sa kojom neko koga želite da kontrolišete možda i nema kontakta, braća od stričeva, ujne, strine, ljude koji čak nisu ni dužni da dostavljaju podatke, niti će se možda odazvati dostavljanju ovih podataka.

Šta je posebno nedopustivo? To što se ovakvim propisanom članom 12. napisali "lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona", pa se provera koju predlažete članom 12, da se vrši preko BIA i ostalih specijalnih ustanova, u stvari propisali da se to odnosi i na predsednike sudova i sudija, kao i na tužioce. Njih na ove poslove raspoređuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, pa nije prihvatljivo da ih kontrolišu tajne službe i redovna policija ili možda mislite da je to primereno? Da li to možda znači da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca svoje odluke da zasniva na tajno prikupljenim podacima DB i policije?

Čudi što takav zakon predlaže vaše Ministarstvo pravde, a možda i ne čudi, pošto su svojevremeno neki pravosudni funkcioneri izjavili da izbor sudija i tužilaca vrše upravo na osnovu podataka dobijenih iz BIA i policije.

Već sam jednom rekla u načelnoj raspravi i ponavljam da ovaj način vršenja bezbednosnih provera, provere imovnog stanja i način evidentiranja prikupljenih podataka nije ni u skladu sa članom 42. stav 2. Ustava. Mislim da ga kao takvog treba izbrisati.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da takva odredba ne može se tumačiti tako da se zakonom može ovlastiti izvršni organ da to uredi podzakonskim aktom, kao pokušavate da propišete ovim zakonom. O tome već postoji jasan stav Ustavnog suda, koji niti Vlada niti ministarstvo ni Narodna skupštine ne bi smeli da ignorišu ili želite da imamo još jedan neustavni zakon i da Ustavnom sudu damo još malo materijala za rad, jer ih niste dovoljno opteretili?

Jedno pitanje je kako to u životu izgleda, gospođo ministre, saradnja policije, pravosudnih organa i postupanja i provere imovnog stanja i brzog reagovanja? Izgleda ovako. Privodite čoveka kojem nije evidentirana uredno uplaćena kazna za pogrešno parkiranje, tj. za prekoračeno vreme boravka na parking mestu od 1 300 dinara sa troškovima postupka. Uredno dođu dva policajca na vrata da privedu onoga ko je pre šest meseci uplatio tu i takvu kaznu na uplatnici odštampanoj baš kod tog i tog sudije za prekršaje. Ta dva organa imaju problem koordinacije saradnje i dostavljanja podataka, ali se za Nemanju Kolesara i Janjuševića nisu mogli obezbediti dokazi. Da li na to neko ima neki komentar? Hvala.

Evo još jedne ilustracije kako ponekad zakone opterećujemo potpuno suvišnim odredbama koje se tretiraju nekim drugim

zakonima, unesemo ih i onda kao suvišne brišemo, a bavimo se time kao da stvarno donosimo neke zakone.

Član 30. Zakona osnovnog, odnosno član 4. izmena i dopuna imao je kao stav 3. da se specijalistički lekarski pregled koji je odobren isključivo na zahtev osuđenog obavlja na njegov trošak. To je svojevremeno bilo u članu zakona, a sada odredbom izmena i dopuna člana 3. to brišemo.

Ono što jeste, da uobičajeni propisi pravila zdravstvene zaštite ne treba da budu izbrisani i treba da važe i za zatvorenike. Znači, i u ratu postoje pravila i u zatvoru moraju da postoje humani uslovi. Smrtna kazna je dostignuće civilizacijskog i treba da bude ukinuta i niko nema prava da nekome oduzme život ili da mu želi smrt, jer je to u božjim rukama. I rođenje, kao i smrt. Ljudsko društvo, civilizacijsko društvo ima dostignuće da prevaspitava ljudsku prirodu koja jeste promenljiva i složićete sa mnom, da je još gospodin Toru u knjizi Valden, negde s kraja 19. veka, pisao da ga raduje to što je čovek spreman da oplemenjuje svoju prirodu i da je čini boljom. Na tom pozitivističkom pristupu mi zasnivamo vaspitanje, školovanje i mere popravka ljudske prirode. U tom smislu, osnovna zdravstvena zaštita jeste nešto što je neophodno, ali ona je regulisana drugim propisima i bilo je potpuno suvišno i da bude uneta u ovaj predlog, kao što je sada suvišno baviti se tim brisanjem ove odredbe.

Prosto, moram da kažem da je ovo manir prepisivanja, prepričavanja, kombinovanja odredbi u zakonu, gde je određenim odredbama i rešenjima i nije mesto i mislim da je to uzrokovano nepotrebnom brzinom i pisanja zakona, ali i njihovog usvajanja bez javne rasprave i po hitnom postupku. Da zaključim raspravu o ovom zakonu za koji smo se spremali, a i za sve buduće hitne postupke, mnogi od vas nisu čuli za izreku - "da ne postoje hitni poslovi, samo postoje ljudi koji kasne i koji ne znaju da planiraju". Hvala.

Želim da govorim o povredi Poslovnika u vezi sa članom 107. a člana 103. jer ste izrekli u svom objašnjenju prethodnim govornicima da su izneli neistinu o tome da su poslanici dobili mišljenje Vlade.

Poslanički klub Napred Srbijo je dobio jedan jedini primerak, a ostali poslanici 21 nisu. Samo je šef poslaničke grupe dobio i mi nismo u stanju da se upoznamo sa mišljenjem Vlade na amandmane koje smo podneli. Nije dopušteno da iznosite neistinu da smo dobili materijal koji nismo dobili a koji nam je neophodan za rad.

Ukazujem na povredu Poslovnika i rizikujem da mi izreknete opomenu. Zaista poštujem vašu govorničku veštinu i dovijanje da prepokrijete ono što ne može da se sakrije.

Objasnite mi, kako fizički može 22 ili 55, ili 60 ljudi, ili 10 da sedne oko jednog mišljenja i da radi svoj posao onako kako se od njega očekuje? Što znači da je dobijeno mišljenje u jednom primerku i u broju primeraka za svakog poslanika, zaista ne može da se tretira jednako. Izvinjavam se, ako sam zloupotrebila Poslovnik.

Povreda Poslovnika, koja je više pitanja vama, mislim da imate stari scenario, jer je Zakon o platnom prometu povučen sa sednice ovog dnevnog reda, a  vi ste ga ipak pročitali da ćemo o njemu razgovarati. Samo pitam da li je povučen ili ne?

Hvala. Ovaj predlog budžeta bih nazvala povratkom u prošlost ili kako na brzinu napuniti državnu kasu. Razlog za ovakav naziv ili ovakav uvod, da olakšam ministru da prati, pronašla sam na strani 763. ovog budžeta i na tome ću i bazirati svoju diskusiju.
Zbog nedostatka vremena, u ovom delu rasprave govoriću samo o Zakonu o budžetskom sistemu, kao okviru za ovaj budžet, i govoriću o samom budžetu, ali načelno.
Pre svega, moram da kažem da ovaj budžet mnogo liči na budžet iz 2007. godine, samo što je onaj imao 317 strana, a ovaj ima preko hiljadu. Taj budžet iz 2007. godine vredeo je isto ovoliko, nekih osam milijardi evra je bio novčano težak.
Ali, ima jedna krupna razlika. U toj godini se raspolagalo prihodima od 1,5 milijarde evra od prodaje Mobi 063 "Telenoru", 320 miliona evra prodato licence mobilne telefonije Telekomu Austrije, 122 miliona je prihodovano od "Panonske banke" prodajom italijanskoj banci "Sanpaolo" i 385 miliona je prihodovano prodajom "Vojvođanske banke" grčkoj "NBG" banci. Negde blizu 3,2 milijarde evra je bila osnova da možemo da trošimo osam milijardi evra.
Kako je tada proknjižen, da li kao negativan odliv ulaganje u kupovinu "Telekoma" Republike Srpske, nije moglo da se utvrdi ni iz memoranduma, niti iz finansijskih izveštaja koje smo dobili, ali u svakom slučaju imali smo potpuno drugačiju platformu, potpuno drugačiju prihodnu stranu, da bi mogli da razgovaramo o tome kako se taj prihodovani novac deli.
Pitanje za sve građane, odnosno pitanje svih građana Vladi je – a gde smo mi danas ako smo 2007. godine imali 3,2 milijarde za koje niste vi direktno odgovorni, ali neka vlada i Vlada u kontinuitetu jeste. Danas govorimo o budžetu pre čijeg razmatranja nismo razmatrali izveštaj o reviziji, ni za 2008. godinu, znači, raspolaganje i efekti ulaganja tog novca, nismo razgovarali ni o reviziji budžeta za 2009. godinu, ali profesionalni odnos prema samoj reviziji, Skupštini i vama mi nalaže da ponovim tek ono što je javnosti poznato – da nisu iskazani podaci o stanju finansijske imovine, a za to već jeste jednim delom odgovorni.
Znači, potraživanje i avansi nisu dati u budžetu 2009. godine. Nisu iskazani podaci za većinu budžetskih korisnika po stanju popisa, niti je izvršeno usklađivanje popisa i knjigovodstvenih stanja nefinansijske imovine. Nemamo ni ono što je najvažnije – usaglašeno niti pouzdano stanje dugoročnih kredita, vlasničkih udela Republike u kapitalu pravnih subjekata, rivolving kredita, pozajmica datih iz budžetske rezerve ranijih godina, pozajmice iz sredstava privatizacije i ostalih kratkoročnih potraživanja.
O čemu, draga moja gospodo, da mi danas razgovaramo, ako revizor sa stručnim, osposobljenim, posvećenim i plaćenim licima nije uspeo da za 2009. godinu utvrdi pouzdano stanje kredita vlasničkih udela, pozajmica i ostalih kratkoročnih potraživanja i izlazi javno sa podatkom da to nije pouzdano, a mi treba da razgovaramo o budžetu za 2011. godinu. Zašto insistiram baš na ovome?
Gospođo Dragutinović, kad smo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, ja sam tvrdila da ne može ministar da bude odgovoran za izvršenje budžeta. Podnela sam amandman – odbili ste ga. Sada izlazite sa sopstvenim predlogom kao Vlada, da vi niste odgovorni za izvršenje budžeta. Tačno je. Ne može onaj ministar koji nije ni faktički ni formalno nadležan za trošenje novca da bude odgovoran za njega.
Ali, jeste Vlada. Jeste premijer koji je ovde izašao i rekao da ovaj budžet forsira razvoj i štednju i da snažna i stabilna Srbija, znači ona u kojoj neće biti izbora pre roka, treba kao takva da ima neophodne uslove za realizaciju ciljeva i da nastavi uspehe bez rizika, improvizacija itd.
Neće biti pregrubo ako kažem da je to bilo u domenu nekog humorističkog programa. Možda bi takav uvod za vaš pledoaje i mogao da prođe. Ovako on ne odgovara stvarnosti. Da li su u međuvremenu knjigovođe išle na obuku, to ne znam, ali se ovde više ne govori o nerazumevanju između onih koji su kontrolisali, nego se radi o tome da umesto da revizor uvede red u finansije, vi ste malo revizora uveli u red pa ste sve što je moglo da se ispravi – ispravili.
Ipak, bilo je ispravke i oko budžetskog deficita i oko najvažnijih stanja i prvenstveno onog o čemu hoću da govorim. Niste smeli da dođete u ovu skupštinu da tražite pravo da vam se ozakoni nezakonito trošenje 5% sredstava.
Znači, budžet težak preko osam milijardi odnosno, samo prihodnu stranu uzimam u obzir, 803 milijarde dinara, tražite da za 5% mimo budžetske rezerve i mimo svih diskrecionih prava, bez odobrenja ovde konkretne namere, vi kao ministar na nivou Republike i ministri lokalnih samouprava mogu da troše odnosno preusmeravaju s jedne aproprijacije na drugu.
Sad ćete mi reći – to je već bilo u budžetu, samo ste promenili formulaciju – rashodi i izdaci. Nikada u životu se neću navići na laž, na bezobrazluk i na psovku. I nikada me nećete uveriti da jednom uveden izuzetak treba da bude pravilo.
U budžetskom sistemu ste članom 4. osnovnog zakona člana 61. tražili ovlašćenje da bukvalno budžet u 5% ne bude verodostojan. Šta to znači? Da može da troši kako god ko hoće i da unapred to bude zakonito time što će ovde da bude izglasan takav član 4. izmena i dopuna. Evo objašnjenje, pošto mi se čini da se čudite.
Sa aproprijacije subvencija izvršavani su rashodi za zaposlene i specijalizovane usluge. Sa aproprijacije naknade za socijalnu zaštitu izvršavani su troškovi bankarskih usluga. Sa aproprijacije izdaci za kredite studentima izvršavani su rashodi bankarskih usluga. Znači, vi hoćete da obesmislite kontrolu revizora da bi mogli da ovo što je sada utvrđeno kao nezakonito u stvari ozakonite, i to u uslovima kada, ako se dobro sećam uvodnog dela, onog što je revizorski izveštaj, razmatrane su samo stavke trošenja preko tri miliona pojedinačno.
Da prevedem građanima na najjasniji jezik – da li treba ovde da dobijete odobrenje da date za trudnice, stare nemoćne i bolesne, a da dajete za službena putovanja i prateće troškove zaduživanja? Da, upravo ovo uzimam za primer jer ste se vi jednom usudili da karikirate primedbe, osnovane, na rasipanje u budžetu i da kažete – a šta, zar ne treba da dajemo trudnicama, socijalnim slučajevima itd.
Niko ne ukazuje da ne treba davati za socijalu. Ali, ne možete budžetom da stvarate takvu klimu u kojoj se rasipa na subvencije uvećane četiri puta i da nijednog trenutka ne stvarate uslove za veću zaposlenost, pa da se smanji broj tih koji treba da rade za one koji nemaju.
Zašto insistiram na ovome? Daću vrlo ilustrativan primer koji govori o našoj stvarnosti danas. Pomenuta strana 763. u odeljku Ministarstvo trgovina i usluga ima odeljak otplate kamata domaćim kreditorima, gde je 482 miliona predviđeno za otplatu kamate, objasniću koje, i na stavci otplata glavnice ostalim domaćim kreditorima, treba vratiti 3 milijarde i 100 nekog domaćeg duga. Taj neki domaći dug mogao bi da nosi naziv – testament, ako se dugovi ostavljaju testamentalno, mislim da se ostavlja imovina, ali bogami evo i dugova.
Objašnjenje zašto treba iz budžeta, iz džepova svih građana Srbije, obezbediti 3,5 milijarde za otplatu nekog domaćeg duga je sledeće: Republička direkcija za robne rezerve je 1997. godine zaključcima Vlade, u kojoj nije učestvovala ni stranka u kojoj sam bila, ni stranka u kojoj sam danas, već deo DOS-a koji je tada tvorio većinu sličnu ovoj danas, s tim što je odnos snaga bio nešto drugačiji, izvršila je emitovanje kratkoročnih deviznih obveznica za kupljenu pšenicu roda 1997. godine, za pokretanje proizvodnje, poljoprivredne mehanizacije i za potrebe finansiranja uvoza repromaterijala tekstilcima.
Prevedite, vaše subvencije, koje su danas četiri puta veće i o tome će govoriti posebno moj kolega Zoran Mašić, samo se drugačije danas deli novac. Tada su se zvale subvencije za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, otkup roda, a danas imaju nešto drugačiji naziv.
Šta se desilo? Kako Direkcija u roku dospeća obveznica nije imala deviznih sredstava, ona ih je dobila od prodaje Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija, onog što je danas "Telekom", i to je pretvoreno preko Fonda za razvoj u dugoročni devizni kredit. Analogija je i suviše očigledna.
Fond za razvoj je te obaveze Direkcije pretvorio u devizne kredite. Po ugovorima svi nose oznaku i vreme 1997 godina. Po amortizacionom planu taj devizni dug iznosi 136 miliona evra. Pomenuta sredstva su data, ovo je najzanimljivije, brojnim preduzećima koja su u međuvremenu otišla u stečaj, izvršen je otpust duga, a otpust duga ne vrše građani, nego Vlada Republike Srbije, isti je obezvređen prilikom privatizacije, pa Direkcija nije mogla da naplati svoja potraživanja. Direkcija danas nema finansijskih mogućnosti da izmiri ove kamate, pa je prinuđena da traži dodatno finansiranje iz sredstava budžeta. Bogami, dobila pravo da ove dugove namiri.
Da li Direkcija ima mleka da reaguje iz rezervi? Nema. Da li je moj kolega gospodin Mašić u više navrata intervenisao na odborima za poljoprivredu, pozivajući sve nadležne organe da reše problem dugova onih koji duguju Direkciji? Taj dug je, bogami, bio blizu ukupnog agrarnog budžeta i iznosio je 18 ili 19 milijardi dinara, ako me dobro pamćenje služi, a da po tom pitanju apsolutno nije ništa urađeno.
Šta je zanimljivo? Opet analogija. Pozajmice zbog kojih je Direkcija došla u ovakve dugove su davane kao strogo poverljive. Neka se sete oni koji bi rado da zaborave.
Da li je razlika neka između toga kako se danas daju subvencije? Vrlo mala. Uredbe koje se menjaju na svake dve nedelje za ovo, ono, to i kome za šta treba, nisu mnogo transparentnije. Ali je zato drskost Vlade i dalje evidentna, pa ste nam ovim budžetom, članom 17. izašli, kažete sada opet nije novo, ponovili ste odredbu, da Vlada može da odluči o otpisu, odnosno o pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije po osnovu pozajmica datih iz budžeta u dužnika pravnog lica, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Ministarstvo finansija. Na naš amandman od prošle godine dodali ste - i nakon pribavljanja saglasnosti Narodne skupštine. Zato sam rekla da je ovaj budžet povratak u prošlost.
Gospođo Čomić, da li Skupština raspolaže bilo kakvim zahtevom za davanje saglasnosti za neku ovakvu pozajmicu ili pretvaranje otpisa dospelog potraživanja ili konverziju u kapital dužnika? Meni kao poslaniku nije poznato. Vi ste po Poslovniku dužni da me o svemu obavestite. Da, zato ste olako prihvatili - uz saglasnost Narodne skupštine, koju i inače nizašta ne pitate.
Ako vam moj ton zvuči malo strog, razlog za to je ozlojeđenost zbog toga što vi mislite da građani ne pamte i da oni koji bi rado da zaborave mogu ugodno da se baškare u ovih novih osam milijardi skidanja kože sa građana, kroz prateće poreske zakone koji su upravo onakvi kako je kolega Andrić govorio i upravo onako kako je Velimir Ilić rekao - da golog ne možete skinuti. Možda će neki genijalni izum i tu da pomogne.
Šta je bio genijalan izum? Imali smo prilike da čujemo u emisiji "Raspakivanje", gde gospodin Dinkić, tvorac subvencija, prepisivač iskustava oko pozajmica, otpisa, konverzija i stečaja, kao zatiranja tragova onih koji uzmu pa ne vrate, reče u toj televizijskoj emisiji da je shvatio da nije bilo realno obećanje oko besplatnih akcija, ali da je dao sa namerom da pomogne Borisu Tadiću da pobedi na izborima, a svi se sećamo da je ta razlika za njegovu pobedu na izborima bila oko 100.000 glasova.
Međusobno zahvaljivanje učesnika koalicione Vlade preko budžeta građana Srbije, kojim vi raspolažete, a mi ga punimo, izvinite, ali to prosto nije humano. Znači da neko može da donosi ovakve odluke o raspodeli novca i ovakve odluke o konverzijama i otpisu zato što jedan drugom duguju zbog mogućnosti da raspolažu ovim budžetom. Gde je tu civilizacija, javnost, transparentnost, međunarodna iskustva, MMF, naša profesionalnost i sve ostalo?
Član 17. Zakona o budžetu, koji upravo govori o tome kako se rade te konverzije i potraživanja, unapred vas pripremam za amandman koji smo podneli, definisala sam ovako – izuzetno Vlada može da otpiše, odnosno pretvori pojedina dospela potraživanja, nastala po osnovu pozajmice iz budžeta, u kapital dužnika na osnovu kriterijuma koje vi utvrđujete, imate vi pravo, ali nakon donete odluke u Skupštini.
Samo ove dve reči "nakon donete odluke u Skupštini", znači da ćete vi, gospođo Dragutinović, morati da dođete u Skupštinu ako usvojite ovaj amandman, što očekujem, i da uz vladajuću većinu donesete takvu odluku. Ali ćete morati da prođete proceduru podnošenja dokumentacije kojom nam obrazlažete opravdanost toga da ono što ste nekome jednom dali, prvo kao pozajmicu, po nekim diskrecionim pravima, sada otpisujete ili prevodite u kapital, da bi mogli da navodno ili eventualno pripremite za privatizaciju, od koje ćemo, bože, svi imati koristi. Koliko smo i kako imali koristi, ponovih vam podatke iz 2007. godine, a gde smo danas u odnosu na 2007. godinu? Nemojte da krivimo samo svetsku krizu.
Vreme mi ne dozvoljava da govorim dalje, ali još jednom da vam kažem, ne možete ovu državu koja izdvaja ogroman iznos za kamate po tekućim kreditima, za koje nemamo izveštaj ni gde su uloženi, ni koji su efekti, članom 34. dobijati pravo da mimo procedure zadužujete i za likvidnost nekih pravnih lica ili za najnemogućnije neke namene, sem npr. za ono što su vanredne okolnosti u kojima je ugroženo zdravlje i sami građani Srbije.
Vi od nas tražite mimo budžetske rezerve, mimo svih diskrecionih prava, da 5% menjate aproprijacije kako hoćete. Znači, da 40 milijardi trošite, a da mi ne znamo. To što vam je ovo sedmi budžet ne govori da ste ga radili na četiri meseca, jer ste nam u novembru dali da overimo ono što ste potrošili tokom čitave godine. To je prava statistika i prava računica. Hvala.