Molim vas, gospodine Stefanoviću, da ne zloupotrebljavate govornicu. Javili ste se po Poslovniku i to morate da objasnite.

Reč ima Aleksandar Martinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa dogovorom, povlačim amandmane na sledeće članove: 2, 16, 17, 44. i 49.

Pozivam narodne poslanike da glasaju za dva amandmana koja zadržavam, a to su amandmani na član 14. i na član 36, takođe u skladu sa dogovorom. Hvala vam lepo.

Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što započnem o temi koja je na dnevnom redu, želeo bih da kažem da skupštinske službe i policija treba da izbace napolje ove koji prodaju neprimerene knjige, pokušavaju u stvari, ispred ulaza u skupštinsku salu,  i to je prva stvar.
Želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim kolegama narodnim poslanicima prethodnog saziva Skupštine Srbije, da se zahvalim predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije iz prethodnog saziva gospodinu Predragu Markoviću; mislim da posao koji smo uradili u prethodnom periodu, donoseći 260 zakona i Ustav Srbije, jeste nešto što će biti zapisano u istoriji kao značajan poduhvat za napredak Srbije u ovom periodu.
Naravno, želim da kažem da su takođe u prethodnom sazivu Skupštine unapređeni međusobni odnosi političkih stranaka, da je to isto bilo u kampanji i da su na taj način uspostavljeni dobri standardi i međusobno ponašanje u političkim odnosima i u Skupštini i van nje.
Što se tiče rezolucije koja je pred nama, za G17 plus rezolucija je prihvatljiva i glasaćemo za, baš zato što plan koji je predložio Marti Ahtisari nije prihvatljiv i u rezoluciji je to jasno rečeno. Rezolucija je uravnotežena kao tekst. Dakle, ovde se jasno u drugom stavu kaže – Narodna skupština stoga odbacuje sve stavove iz predloga Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN, kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije.
Dakle, pažljivo se pisao tekst i ostavljena je mogućnost da se razgovori nastave, a to se i kaže u određenom stavu – Narodna skupština posebno obavezuje Državni pregovarački tim da u nastavku pregovora iznese stav Republike Srbije o celini predloga Specijalnog izaslanika formulišući u skladu sa ovom rezolucijom svoje konkretne predloge i rešenja.
Ovo je, mislim, važan trenutak, zato što treba podsetiti poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da Pregovarački tim zapravo nastupa na pregovorima sa platformom, a platforma u sebi sadrži vrlo značajan deo i mislim da je najbolje razrađen – pitanje decentralizacije. To pitanje decentralizacije je razrađeno u detaljima i mislim da je ono nešto što je suštinski na našoj strani, jer istina koja je tu napisana i koja je sa argumentima na našoj strani ne može da se pobije u toku samih pregovora. Zato mogu da se osporavaju stavovi iz Ahtisarijevog predloga, jer imamo konkretna rešenja koja mi sami ovde predlažemo.
Naravno, paušalna priča i debata ne pomaže previše i zato G17 plus smatra da je bilo potrebno dodatno pomoći Pregovaračkom timu. Kada smo razgovarali o samoj rezoluciji, da se usvoji, mi smo predložili određeni papir i naš predlog jeste osnivanje posebnih zona; taj papir je došao u ruke Pregovaračkog tima i prihvatili su da bude uvršćen u materijale Pregovaračkog tima i može da posluži kao jedan od osnova za razgovore u Beču koji predstoje.
Posebne zone, dakle, ne odudaraju od platforme za pregovore, jer u platformi u procesu decentralizacije i jeste cilj da se formira srpski entitet na Kosovu i Metohiji. Ovde je samo razrađeno u našem predlogu kako formalno i suštinski srpski entitet danas izgleda, sa opisom ingerencija koje valja da poseduju posebne zone, a to su ibarska zona, Gračanica, zona Prilužje i zona Štrpce, neću posebno detaljisati pošto je gospođa Verica Kalanović detaljno objasnila i teritorijalni raspored, a i ingerencije samih zona.
Dakle, šta je ideja i želja? Ideja je da svojom ekonomskom sposobnošću Srbija zaista uđe u prostor Kosova i Metohije i da i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana i različite druge aktivnosti mogu da se realizuju na Kosovu i Metohiji. Želimo da razvijemo infrastrukturu, želimo da utičemo na bolji život ljudi na Kosovu i Metohiji. Dakle, bezbednost, ali i bolji život, jedan normalan život, jesu prioriteti našeg zalaganja za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Kao što smo videli da jeste bitno da neko stane iza određenog dokumenta, iza rezolucije o Kosovu i Metohiji, a to je Narodna skupština Republike Srbije, tako je bitno da funkcionišu sve institucije u državi, jer ako je važan trenutak, on je važan da imamo puno funkcionisanje svih institucija, a to znači da se formira brzo i vlada Republike Srbije i da država punim kapacitetom deluje, jer je bitno zaista da u ovom trenutku pokažemo svu snagu koju imamo. Hvala vam lepo.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, želim da kažem na početku da sam ponosan na rad ovog skupštinskog saziva, posebno skupštinske većine, jer smo uradili nekoliko važnih stvari.
Prvo, unapredili smo politički dijalog u samom parlamentu, u Skupštini. Doneli smo 260 zakona i naš rad krunisali donošenjem novog Ustava države Srbije.
Naravno, i predstavnici Evropske unije su naš rad ocenili odličnim i sa poštovanjem ispratili donošenje novog Ustava.
Naravno da želim da čestitam svim građanima Srbije novi Ustav Srbije i da kažem da to jeste bio glas "da" i za budućnost naše dece, i porodica, i naroda, i otadžbine. To je bio glas za državu Srbiju.
Čuo sam ovde za govornicom neke kritike, i želim da kažem da je i Vlada Republike Srbije, kao izvršna vlast, uradila značajan deo posla. Tačno je da je započeo Nacionalni investicioni plan, ali Nacionalni investicioni plan kao odgovornost prema državi i prema građanima. Tu je bila najvažnija stvar zaštita državne imovine, ali isto tako i ono što je do sada uzimano od države i građana sada se kroz Nacionalni investicioni plan, na najbolji mogući način, vraća svim gradovima i opštinama u Srbiji, i svim građanima takođe.
Ono što jeste važno, kad sam to istakao, jeste da su i poslanička grupa G17 plus, ministri u Vladi iz redova G17 plus, pokazali da ono što je naša osnovna ideja jeste pre svega da stručni, odgovorni ljudi rade svoj posao na dobrobit svih građana Srbije. Zato svakako mogu da kažem da se izrodio sam slogan "stručnost ispred politike".
Ono što je takođe važno je da se danas pred nama nalazi Predlog ustavnog zakona ili zakona o sprovođenju samog Ustava. Dakle, da nema nekog nerazumevanja, mi smo Ustav Srbije proglasili juče u ovoj sali, svečano. Osećao sam se dostojanstveno i ponosno i juče, i kad je bio dan referenduma, ali i onaj dan kada je 242 poslanika jednoglasno glasalo "za". To jednoglasno "za" cene i u Evropskoj uniji i u drugim parlamentima jer je to inače retkost u svetu.
Dakle, ustavni zakon ili zakon o sprovođenju samog Ustava je nešto sasvim drugo. Kad sam rekao "stručnost ispred politike", sad želim da naglasim da je danas i prilikom konsultacija prednjačilo nešto sasvim drugo. Nije čak bila ni politika, bilo je političarenje, sitni ustupci i lični interes pre svega.
Nije to bio kompromis, kako je ovde neko pokušao da kaže, jer kompromis podrazumeva isto onakvo ponašanje kakvo smo imali za donošenje samog Ustava. Ono što jeste ovde bilo na delu, to jeste ustupak i Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Zašto?
Zato što je glavna debata i danas u toku čitavog dana i ovih dana zapravo o tome kada će biti izbori. Neki se, možda s pravom, boje izbora. Ima ona Njegoševa u vezi tog straha, ne znam što se Vučić našao prozvanim pa se sada javio. Znači, i on se boji. Gospodine Vučiću, da vam kažem, ima ona Njegoševa: "Strah životu kalja obraz često".

Imam još 13 minuta.

Dakle, nije to bila stvar kompromisa, već truli ustupak, posebno Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Valjda ljudi neće na izbore. Ovo je jedinstven slučaj u Srbiji, jer ne postoji nigde na svetu da opozicija na izbore neće.
Dakle, vlast kaže spremni smo, hajde da se ogledamo, hajde da pokažemo koliko je ko šta uradio, a opozicija neće i ne sme. Iz tog razloga i ova uvažena gospoda, neki od njih su prilično na političkoj sceni Srbije, neki od njih su i 15 godina, i kad bih pokušao da se setim šta su dobro uradili za Srbiju, nažalost toga nema, pa ne mogu ni da se setim.
Razne loše stvari su rađene, a u ovom sazivu ih je pratio pokušaj opstrukcije, demagogije, prazne priče, nedozvoljavanja da neki zakon u Skupštini prođe. Svi smo svedoci toga. Danas mi pravimo ustupak Srpskoj radikalnoj stranci, tj. onima koji su sve vreme kočili naš rad i pokušavali da prave, praznom pričom i demagogijom, opstrukciju, da ne možemo ili da ne možemo u određenom roku da donesemo zakone, ili da uopšte pokušaju da spreče. U tome nisu uspevali. To je bio džaba pokušaj. I sada treba da pravimo ustupak takvim ljudima, da se zbog njih odlažu izbori. Zašto?
Naravno, ispred poslaničke grupe G17 plus, u tom duhu i smislu sam podneo dva amandmana. Još postoji šansa da se ova stvar ispravi, da se u zakonu o sprovođenju Ustava isprave mogući rokovi za održavanje izbora.
O čemu se radi? Podneo sam amandman na član 3. stav 1, da se rok koji je u ustavnom zakonu do sada bio pre nego što je održan Ustavni odbor, da vreme za raspisivanje izbora bude u roku od 45 najmanje, a najviše 120 dana, bude skraćen i da iznosi od 30 najmanje, do 120 dana. To bi omogućilo da izbori, kao što i treba, posle jednog velikog završenog posla, budu raspisani odmah.
Ne samo raspisani, nego da budu održani u što kraćem vremenskom periodu, jer Vlada od ovog dana ionako nema više skupštinsku većinu. To je normalno i logično. Logično je da posle donošenja Ustava imamo izbore. Međutim, eto, opozicija se našla u neprilici i kaže - ne bi mi da idemo na izbore, izvinite, jesmo pričali, izvinite zbog onoga što smo vam radili u ove tri godine, ali mi na izbore ne bi da idemo.
Dakle, postoji jedan normalan amandman koji može da bude prihvaćen, da postane sastavni deo zakona i time da razrešimo dilemu glasanja poslaničke grupe G17 plus. Na taj način bi se stekli uslovi da normalno izglasamo ustavni zakon. Voleo bih da čujem i kontraargumente nekih, zašto ne smeju da taj rok bude od 30 do 120 dana? Zašto ne smeju da idu na izbore brzo? Ako mogu da objasne, neka izvole.
Drugi amandman, u članu 5. stav 1. reči "guvernera Narodne banke Srbije" brišu se.
Ono što bih želeo da kažem, to je da ustavnim zakonom nije predviđeno usklađivanje sa novim Ustavom zakona kojom se određuje delatnost Narodne banke Srbije.
Shodno tome valja prvo doneti zakon, a zatim birati i guvernera i Savet Narodne banke Srbije, kao i za druge stvari koje su predviđene ovde u Ustavu.
Ono što je važno reći, to je da svi građani u Srbiji znaju šta znači čvrst dinar, šta znači u ekonomskom smislu stabilnost novca jedne zemlje. Narodna banka je pokazala da jeste najčvršći oslonac finansijske stabilnosti države Srbije.
Danas imamo deviznih rezervi koje premašuju 10 milijardi dolara i to svi sa pravom možemo da ističemo kao nešto što omogućava da imamo čvrst dinar, što omogućava našu plativu sposobnost ne samo u Srbiji, nego i prema čitavom svetu.
Dakle, na taj način Narodna banka Srbije kao institucija pokazuje da joj je država i građani Srbije iznad svega. To valja ceniti, kao što i valja ceniti da u ovoj godini, zahvaljujući Narodnoj banci Srbije, ali i Vladi Republike Srbije, što će biti inflacija u manjoj meri nego što smo je i Zakonom o budžetu predvideli.
Priznajem da ne mogu da učestvujem u takvoj vrsti kompromisa, da je neko čak u današnjoj trgovini ili u današnjim pogađanjima tražio mesto guvernera Narodne banke da bi pristao da glasa za ovakav ustavni zakon.
To je dokaz da postoji političarenje, da postoji ono što nije u skladu sa nekim našim normama ponašanja, da prvo treba da brinemo o državi i građanima, a ne o određenim stolicama i foteljama, koje je jedan govornik ovde i pomenuo, ne znam zašto, valjda su mu one u glavi.
Ne mogu vam reći da se osećam lagodno danas u Skupštini, jer nije lagodno biti protiv kada je pogodba većine pala. Nije lako biti protiv, ali poslanička grupa je odlučila da se drži principijelno, bez takvih trgovina i pogađanja.
I da vam kažemo: ako prihvatite amandmane poslaničke grupe G17 plus, svakako ćemo prihvatiti ustavni zakon u celini.
Mislim da jesmo uradili ozbiljan posao, ali valja i na kraju čitavog posla pokazati doslednost do kraja, principijelnost, istrajnost, pravičnost, jedno dobro ponašanje u samoj Skupštini Srbije.
Hvala vam lepo.

Gospodo radikali, da nemate neki problem?
Da li ćete, gospodine Markoviću, da umirite radikale, jer su nervozni, da bih mogao da govorim?

Kao što ste primetili, u uvodnom izlaganju sam... (Galama od strane radikala ometa govornika.) Kakve probleme vi imate? Kada se naučite pristojnom, kulturnom, civilizovanom ponašanju, dođite za govornicu i kažite šta imate.

Zaboravio sam da vam kažem da sam zaposlen u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To vaspitanje je ispušteno poslednjih deceniju i po, ali ćemo se potruditi da napravimo jedan projekat i za vas, ako ste raspoloženi za taj domen vaspitanja. Morate da se upristojite, to i sami znate. Nije ovde moj cilj da vas upristojim, jer sam ja u ovom skupštinskom sazivu mnogo puta demantovao i jasan je odnos G17 plus prema Srpskoj radikalnoj stranci, iskazan u govorima naših poslanika, a i mojim ličnim stavom.
Mene čudi što u kontekstu skupštinske debate vi radikali i demokrate uzimate u razmatranje amandman predsednika Skupštine gospodina Markovića, a on je plod međusobnog dogovora Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke. (Smeh u sali.) Nije to samo vaš dogovor, nego i svih ostalih, sem G17 plus.
Žao mi je što je gospodin Marković preuzeo tu ulogu da napiše amandman koji su dogovorili šefovi poslaničkih klubova, bez moje malenkosti. Zato nemojte po ponoći da nastavljamo prazne priče, debate i rasprave o tome i da izmišljamo drugačije priče. Tu sam istinu hteo za govornicom da kažem, ne želeći dalje da raspravljam, jer je svima svega dosta i želimo da završimo ovu skupštinsku raspravu, pa da se raziđemo kao ljudi.
Večeras hoću da kažem da se jasno koristi skupštinska govornica za političke debate i pozicioniranje političkih stranaka pred početak kampanje za izbore. Nisam siguran da je toliki efekat toga što će večeras ovde da se kaže na kampanju, jer nas ona očekuje u narednom periodu. Ako su izbori po vašoj volji u januaru mesecu, ovo će se svakako zaboraviti, ali ostaće gorak utisak kod nas koji tu radimo i raspravljamo da smo morali sami sebi ovako nešto da napravimo. Hvala lepo.

Zbog toga što je prekršen Poslovnik član 104. i zbog izgovaranja neistina od strane gospodina Vučića, zarad istine dužnost mi je da saopštim sledeće: na osnovu odluke Glavnog odbora G17 plus, ministri iz reda G17 plus su podneli ostavke i dogovorili se sa premijerom da te ostavke budu aktivirane posle održavanja referenduma. To je sva istina, samo je trebalo da gospodin Vučić pročita i drugu stranu dopisa koji je čitao.
Dakle, u želji da poentira ovde za skupštinskom govornicom, on želi da preskoči istinu. Ali, ima tu još jedan dodatni problem. Postavlja se ozbiljno pitanje, zašto taj pokušaj neistine nije izrečen sinoć, zašto je bila opstrukcija sinoć u Skupštini Srbije da se skine imunitet zameniku javnog tužioca optuženom za kriminal.
Postavlja se pitanje, da li ste vi na taj način imali motiv da zaštitite optuženog za kriminal, da li se plašite novih hapšenja? Šta je stvarni motiv? To treba građani Srbije da znaju. Da znaju da ste izvršili opstrukciju Skupštine, da znaju da niste želeli da učestvujete u skidanju imuniteta optuženom za kriminal. To treba građani Srbije da znaju, a ne da se krijete iza nekih drugih motiva. Kažite istinu ako smete. To je suština priče. Zbog vašeg ponašanja je dotični pušten.
Građanima Srbije je sada jasno o čemu se ovde radi i po tome treba da sude i u budućnosti o vama i vašem ponašanju. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas se Narodna skupština Republike Srbije nalazi pred istorijskom odlukom. Srbija je pred dobijanjem novog ustava, 103 godine posle usvajanja poslednjeg ustava nezavisne Srbije.
Posle 16 godina otkako je na snagu stupio Ustav iz 1990. godine i punih šest godina od demokratskih promena, naše ustavno pitanje je na pragu da bude rešeno.
Iako je već godinama otvoreno, pitanje novog ustava je svakako jedna od najsloženijih zagonetki naše političke reforme.
Iako je Srbija u ovoj deceniji prošla kroz najveće promene od Drugog ssvetskog rata, osnova tih promena nije bila plod jasnog sporazuma svih demokratskih stranaka, a još manje svih važnih političkih faktora u zemlji. Tri snažna uticaja oblikovala su našu ustavnost tokom proteklih stoleća. Reč je o programskoj viziji državnika, demokratskoj volji naroda i međunarodnom položaju Srbije.
Još u davnini srednjeg veka Srbija je imala elemente pravne države. Razumljivo, o volji naroda koja bi uticala na naše stare zakonodavce, nije moglo biti reči.
Ipak, donoseći u 13. veku znamenito Zakonopravilo, Nomokanon, srpski arhiepiskop Sava Nemanjić, kasnije Sveti Sava, bio je nosilac modernosti svoga vremena. Kada je u 14. veku, najveći srpski vladar, Car Dušan, obnarodovao svoj ''Zakonik'', njegovo delo nije bilo samo trijumf savremenosti, već i pravne države. Treba se setiti znamenitih članova Zakonika, kao što je član 168: da sve sudije sude po zakonu, pravo kako piše u Zakoniku i da ne sude po strahu od cara. To pokazuje stepen pravne kulture u Srbiji toga vremena.
U 19. veku Srbija je doživela ogroman preobražaj, od periferne turske provincije, postala je međunarodno priznata država na Berlinskom kongresu 1878. godine, i država koja je izgradila moderne ustanove i prošla više talasa modernizacije. Pomenuću da su u dva navrata donošeni važni ustavni zakoni, 1808. i 1811. godine. I dan-danas je hvale vredno ''Slovo o Srpskoj slobodi'', koje je napisao sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta, učeni profesor Božidar Grujović. Zaista, to je bila Srpska verzija deklaracije prava čoveka i građanina.
Tokom svog razvoja Srbija je usvojila šest ustava u razdoblju između 1835. i 1903. godine. Prvi ustav bio je znameniti Sretenjski ustav, kojeg je 1835. godine napisao Dimitrije Davidović, a Skupština u Kragujevcu potvrdila. Možemo da budemo ponosni što je to bio i prvi ustav na Balkanu.
Tokom naredne decenije u Srbiji je delovao prvi istinski politički pokret u našoj istoriji. Njegove pripadnike su savremenici nazvali ''ustavobraniteljima''. Na početku njihove vladavine Srbija je dobila drugi ustav 1838. godine. Ovaj ustav je učinio Srbiju slobodnijom, a srpsko društvo pravednijim. Tokom narednih decenija se postavlja veliko pitanje – može li u isto vreme biti slobode i pravde, postavljeno pred srpske državnike.
To pitanje je opterećivalo srpsku politiku i 1990. godine. Ta nedoumica muči nas i danas. Paradoks sudbine je učinio da Turski ustav bude najdugovečniji, na snazi je bio više od 30 godina. U to vreme, ipak, mala Srbija bila je treća država na svetu koja je uvela Građanski zakonik - a to je obezbedilo zaštitu privatne svojine i razvoj kapitalizma u Srbiji.
Takođe, pred zakonom su izjednačeni pripadnici svih veroispovesti, pola veka pre nego što se tako nešto dogodilo u Velikoj Britaniji.
Na Duhove 1869. godine donet je treći srpski, Namesnički ustav. Iako je Srbiju po prvi put učinio parlamentarnom državom i uspostavio izvesnu ravnotežu između sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, ovaj ustav je bio konzervativan i pisan u prilog vlasti vladara. Kada su 1881. godine u Srbiji počele da deluju stranke – Radikalna, Napredna i Liberalna stranka, Namesnički ustav se pokazao kao nedovoljno demokratski za potrebe jednog dinamičkog društva u razvoju. Tokom '80-tih godina Napredna stranka je doprinela novom talasu modernizacije, pod sloganom stranke – ''Zakon, sloboda i napredak'', što je izuzetno približilo Srbiju evropskim uzorima.
Posle ovog perioda, kralj Milan je nametnuo četvrti srpski ustav, koji je bio sa novim liberalnim i naprednim rešenjima. Primera radi, o slobodi izražavanja pisao je kratko, ali efektno – ''Štampa je slobodna''.
Tokom desetogodišnje samostalne vladavine kralj Aleksandar Obrenović je sam doneo novi peti ustav iz 1901. godine. Konačno, početkom 20. veka donet je šesti, znameniti ustav iz 1903. godine. On je usvojen posle promene dinastije i dolaska Petra Karađorđevića na presto. Njegov veliki domet je što je uspostavio puni parlamentarizam u Srbiji.
Danas kada usvajamo novi predlog ustava – sedmi srpski ustav – pred očima su nam veliki dometi u osvajanju sloboda koji su dostignuti u ustavima Kraljevine Srbije iz 1888. i 1903. godine.
Ustav iz 1903. godine trajao je sve do stvaranja Jugoslovenske države. On je bio samo jedna verzija ustava iz 1888. godine, ali tajna njegove dugovečnosti je sadržana i u demokratskim načelima koje je prepisao i koja su dovela do perioda koji su pojedini istoričari nazivali – ''zlatno doba demokratije''.
Pobedivši u Prvom svetskom ratu, političke elite Srbije izabrale su da ne obnove Srbiju, već da stvore veliku jugoslovensku državu. Od Vidovdanskog ustava 1921. godine do Ustavne povelje 2003. godine, naša država je prolazila kroz razne faze razvoja – za to vreme Srbija ili nije postojala kao posebna država ili joj je suverenost bila ograničena u vreme komunističke vlasti.
Dolaskom na vlast komunista u Srbiji i Jugoslaviji 1944. i 1945. godine uveden je totalitarni poredak, u kome su ukinute građanske slobode i prava, a Srbija je postala jedna Narodna Republika, sa jednom autonomnom oblašću i autonomnom pokrajinom.
Setite se da je tada, 46. godine, donet Ustav, ali da su izbori organizovani u atmosferi straha i progona političkih protivnika i bojkota opozicionih stranaka.
U takvoj atmosferi ukinuta je i monarhija. Način na koji je u Srbiji ukinuta monarhija ostavio je otvoreno pitanje monarhije do danas.
Pokušaji slobodnog delovanja u vreme komunizma završavali su hapšenjem i progonom političkih neistomišljenika, kao što je to bilo posle 1971. godine, kada su hapšeni i progonjeni profesori i asistenti Pravnog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, što je tada pokazalo pravo lice tadašnje nedemokratske vlasti.
Kada je konačno dobila priliku da se okrene sebi, što je bio slučaj 1990. godine, Srbija je dobila Ustav bez korenitih promena i pre održavanja višestranačkih izbora, koji bi omogućili da najviši pravni akt bude donesen na demokratski način. U gotovo svim drugim bivšim socijalističkim državama, Ustav su donele opozicione snage koje su došle na vlast. Srbija je jedna od retkih primera gde je Ustav doneo stari režim.
Peti oktobar obnovio je u punom obimu demokratska stremljenja srpskog naroda i građana Srbije. Donošenje novog ustava kasni, ali Srbija više nema vremena za stajanje. Politički konsenzus velikih parlamentarnih stranaka oko novog ustava je danas realnost i zato se nalazimo pred usvajanjem sedmog srpskog ustava.
Novi ustav je moderan i demokratski. U članu 1. Predloga ustava država Srbija se određuje na sledeći način: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Ovaj član spaja tradicionalno i moderno, prošlost i evropske integracije, građansku i nacionalnu Srbiju u jednu skladnu celinu.
U temelj Predloga ustava ugrađena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Koliki je značaj posvećen ovoj temi vidi se iz činjenice da ovaj deo ustava obuhvata gotovo trećinu njegovih članova. Ovakav pristup građanskim pravima i slobodama približava Srbiju evropskim vrednostima i predstavlja važan oslonac u ispunjavanju merila za evroatlantske integracije.
Treći deo ustava bavi se ekonomijom i javnim finansijama. Od posebnog je značaja što ovaj deo ustava omogućava institucionalne pretpostavke za razvoj tržišne privrede, preduzetništva i konkurentnosti u Srbiji, ali isto tako i zaštitu potrošača.
Predlog ustava obezbeđuje doslednu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i obezbeđuje pretpostavke za potpunu nezavisnost sudstva. U pogledu teritorijalnog uređenja Srbije Predlog ustava predviđa izvorne prihode kojima autonomna pokrajina finansira svoje nadležnosti.
Od posebnog je značaja da Predlog ustava jemči da će najmanje 7% od republičkog budžeta biti na raspolaganju za finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Predviđena su moderna rešenja u pogledu nadležnosti lokalne samouprave, čime se otvara put za suštinsku i funkcionalnu decentralizaciju. Srbija se nalazi pred rešavanjem veoma složenog pitanja Kosova i Metohije. Samo pravedno i obostrano prihvatljivo rešenje može da donese stabilnost i trajan mir u regionu. U tom smislu, i donošenje novog ustava treba da doprinese postizanju takvog rešenja.
Kao i pri donošenju prethodnih ustava, i donošenje novog ustava otvoriće prostor za polemike, primedbe i predloge. Veliki domet novog ustava je što je postupak njegove promene pojednostavljen. To otvara mogućnost za njegova kasnija doterivanja i usklađivanja u toku procesa evropskih integracija.
Dobra strana novog ustava je što je on napisan za nezavisnu državu Srbiju i konačno uokviruje izgrađivanje državnosti naše zemlje. Kao stranka koja baštini tradicije Srpske napredne stranke iz 19. veka, stranka G17 plus će podržati ovaj važan korak napred, oko koga je postignu konsenzus svih političkih stranaka.
Sedmi ustav je pred nama, a zadaci koji se nameću pred Srbijom su: nastavak procesa evroatlantskih integracija, konsolidacija demokratije, uspostavljanje pune vladavine prava, ekonomski napredak i vraćanje dobrog imidža Srbije.
Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Vratimo ponos našoj državi i našem narodu. Glasajmo za Predlog ustava, uz narodnu volju da ga potvrdimo i na referendumu. Tako nam Bog pomogao. Hvala vam. (Hvala.)

Javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Jasno je, i svi smo se mi dogovorili, dakle nije ovde za govornicom rečeno da u tom stilu i duhu šta je ko dobacivao, i na šta se vi oslanjate, ne znam...
Gospodine Vučiću, mi smo se ovde u Skupštini Srbije zajedno dogovorili i svojom odlukom od pre desetak dana da u Ustav Srbije ugradimo nešto što se tiče Kosova i Metohije i mislim da je to nesporno, da se ugradi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, i ne treba da vodimo polemiku oko nečega što jeste međusobni zajednički dogovor i saglasnost potpuna u Skupštini Srbije.
Jasno je da SRS i G17 plus imaju potpuno različite stavove o pojedinim pitanjima u Srbiji i da se vidljivo razlikujemo ovde po debatama u Skupštini Srbije. Mi smatramo da vi koristite praznu retoričku priču i da ne radite konkretne stvari. Ovde Vlada Republike Srbije i G17 plus rade konkretne stvari za dobrobit građana Srbije i to će se videti i na svim budućim izborima koji dođu. Nemojte se vi sekirati koliko ćemo mi procenata imati, to se vidi i po lokalnim izborima koji se dešavaju. Prelazimo deset procenata, a vi se polako ali sigurno smanjujete, to je ono što sam ja obećao, tako da ćemo dovesti radikale na pristojnu meru.
Želim još jednu stvar da kažem u smislu ovoga što je danas na dnevnom redu. Ne treba ovde širiti kojekakve neistine, ko se sa kim sastao i zašto, nego prosto da se pozabavimo dnevnim redom kako dolikuje. Želeo bih na isti način kao što ste vi meni dobacili sada da nastavimo razgovor na jedan normalan način o zakonima koji su na dnevnom redu a tiču se rebalansa budžeta, budžetskog sistema, Nacionalnog investicionog plana, velikih projekata za Srbiju i građane Srbije.
Do sada su mnogi želeli da na neki način uzmu od države, kao što je to činio Karić, "Mobtel", a danas država sa tom najvećom investicijom u istoriji države Srbije na najbolji način vraća građanima kroz projekte za sve opštine u Srbiji. Mislim da treba da se koncentrišemo baš na ove izmene, na rebalans budžeta i da pokažemo koliko smo odgovorni da se to realizuje za dobrobit svih ljudi. Molim da se vratimo na dnevni red, G17 plus će učestvovati vrlo konstruktivno u daljem toku sednice. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodo predsednici, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedno od najvažnijih državnih pitanja danas za Srbiju. Govoriću o pet stvari.
Prvo, o potrebi jedinstvenog stava Narodne skupštine Republike Srbije, drugo, o pitanju decentralizacije, treće, o potrebi posebnog statusa manastira i crkava, četvrto, o istorijskom dogovoru Srba i Albanaca i peto, o donošenju novog ustava i podršci da se Kosovo i Metohija nađe u budućem ustavu kao sastavni i neodvojiv deo Republike Srbije.
U toku pripreme same sednice Narodne skupštine Republike Srbije moglo se čuti da je najvažniji rezultat ove sednice da se još jednom jasno demonstrira jedinstven stav u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Podsetiću vas da imamo Državni pregovarački tim koji na potpuno jedinstven način nastupa na pregovorima, da imamo jedinstven stav Vlade, predsednika Vlade i predsednika Republike.
Iskazala se potreba, iako je Narodna skupština Republike Srbije u više navrata pokazivala jedinstvo u pogledu ovako važnog državnog pitanja, da još jednom u ovim trenucima pokažemo ne samo domaćoj, već i međunarodnoj javnosti da čvrsto stojimo na jedinstvenom stanovištu o ovako važnom pitanju za nas.
Ono što je bitno istaći, pre nego što pređem na ostala četiri pitanja, to je da su, kada se govori o Kosovu i Metohiji, kriza i problemi toliko duboki i istorijski daleki da se ne može govoriti samo o 2004. godini, ni samo o 99. godini, iako je za nas bolna i teška, ni o 81, pa ni o onome od pre 50 ili 60 godina. Zato ću navesti jedan istorijski primer.
U noti od 14. maja 1898. godine, koju je Stojan Novaković uručio Tefik Paši, ministru inostranih poslova Turske, između ostalog se kaže: „Za kratko vreme od nekoliko meseci Arbanasi su počinili više od 400 zločina, kao što su ubistva, paljevine, razbojništva, oskrnavljenja hramova, silovanja, otmice, pljačkanje kuća“ itd. Navodi broj ubistava, opljačkane i srušene manastire itd, jednom oštrom notom nastupa. Tek posle mesec dana poziva ga Tefik Paša i kaže da jeste primio notu, ali da povodom tog pitanja carigradske vlasti još ništa nisu preduzele.
Nalazimo se u istoj stvarnosti i posle 100 godina. Recimo, može se reći, određeni činioci iz međunarodne zajednice još ništa nisu preduzeli povodom određenih stvari koje su se u skorije vreme desile.
Dakle, suština problema je i suviše duboka da bi imali olako i brzo nametnuto rešenje.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što kada pričamo o putevima rešenja, imam utisak, a nadam se da delim utisak sa vama, da Državni pregovarački tim pokušava da na tragu rešenja ide najboljim putem.
Kada kažem najboljim, tu ističem kao prvu i najvažniju stvar pitanje decentralizacije.
A zašto pitanje decentralizacije? Zato što trenutno naša država, kako god istorijski posmatrali za šta je ko kriv i šta se desilo, nema ingerencije nadležnih državnih organa na najvećem delu teritorije Kosova i Metohije. Nema u dobrom delu ingerencije, one koje su za Srbe i status Srba na Kosovu i Metohiji važne, ni na teritorijama gde žive Srbi.
Dakle, to je pitanje bezbednosti. U izveštaju je tačno opisana nadležnost decentralizovane opštine i šta sve tu podrazumevamo. Svešću samo na dve stvari, jer su nabrojane nadležnosti, a one, zapravo, podrazumevaju normalan život i bezbednost.
Normalan život, to su sve one ingerencije koje se tiču normalnog funkcionisanja ljudi, a bezbednost znači da lokalna policija i sudovi obezbeđuju preduslov da ljudi mogu da se kreću, rade, prodaju jedni drugima, trguju itd. Zato je pitanje decentralizacije od suštinskog značaja.
Kada je druga strana, dakle Albanci, videla da smo na tom polju razradili sve mehanizme i napravili neverovatan prodor, sa predlogom koji se prosto ne može odbiti i kome se ne može prigovoriti ili mu se ne mogu naći suštinske zamerke, oni pokušavaju da stvar vrate nazad, na početak, time što bi rekli, izvinite, sve opštine treba da imaju takve ingerencije. To prosto nije tačno, jer osnovno pitanje glasi: kakav je status Srba na Kosovu i Metohiji.
Ono što je takođe za nas sudbinski važno, to je poseban status manastira i crkava. Nije valjda potrebno objašnjavati da Srbiji u duhovnom smislu Kosovo i Metohija predstavlja bit srpskog naroda. Taj predlog da manastiri i crkve budu posebno zaštićene zone i za ljude koji ostaju da žive na Kosovu i Metohiji, a to su Srbi, znači, mesta okupljanja, znači samu suštinu da oni mogu tu da ostanu.
Ako toga nemamo, to ne potire samo ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, to je pokušaj potiranja i istorije i postojanja u duhovnom smislu srpskog naroda u celini. Mislim da je vrlo jasno da te enklave, ta mesta, crkve i manastiri, zajedno sa svojim okruženjem, predstavljaju mesta na kojima se ljudi okupljaju.
Kada kažemo istorijski dogovor Srba i Albanaca, mi često govorimo o multietničkom društvu, o pokušajima da se zajedno živi i različiti napori se u tom pravcu i čine.
Ali, moramo se suočiti sa činjenicama, sa stvarima i problemima koji su duboko ukorenjeni u prošlosti, i moramo shvatiti da je teško izvodljivo napraviti multietničko društvo ako pričamo o noti od pre sto i nešto godina, da su isti problemi koji to prožimaju, samo su se u manjoj ili većoj meri u određenim periodima pojačavali.
Dajte da napravimo mehanizam, kroz priču o decentralizaciji suštinskog suživota, a to znači, ako ne može da se napravi institucija koja znači da i jedni i drugi u njoj po sili učestvuju, dajte da jedni pored drugih, u decentralizovanim opštinama, na normalan način žive, i da svako svoje okruženje normalno uredi, a da ono što nameće sam život, dakle trgovina, međusobne stvari koje ljude povezuju, da tu ekonomija učini prodor u povezivanju tih decentralizovanih opština, ne samo između sebe, nego i sa Srbijom.
Ako ne možemo napraviti suštinski multietničko društvo, ako nema volje sa druge strane, a stalno se pokušava samo jedna stvar, nezavisnost, koju mi ne prihvatamo, dajte da ohrabrimo Pregovarački tim da nastavi na ovaj način da iznosi naše argumente, jer istina je na našoj strani. Suštinski možemo da napravimo mehanizam da ljudi žive jedni pored drugih u decentralizovanim opštinama, a samo vreme i život donose nove kvalitete.
Ono što je, takođe, važno, a nalazi se i u Predlogu odluke koju ćemo danas izglasati, jeste tačka 2 - da Narodna skupština Republike Srbije zaključuje da što pre treba okončati rad na donošenju novog ustava Srbije. Ovo je zaista novo ohrabrenje za dve stvari: to je da ćemo ustav doneti u što kraćem roku i da polako idemo ka saglasnosti o tome što javnosti postaje vidljivo; i drugo, da će u ustavu, kao sastavni deo Srbije, biti i Kosovo i Metohija. Hvala lepo.

Javljam se po Poslovniku, član 104, zarad dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da nije dozvoljeno vređati narodne poslanike i poslaničku grupu, stranku G17 plus.
Ovo što je vama svojstveno, to je da prilepite ljudima određene stvari, kao što je recimo "lopovi". Mi smo časni, odgovorni, pošteni ljudi i mislim da je stvar jasna. Ovde funkcioniše pravna država i onaj ko je kriv svakako treba da ide na sud, a ovo pričanje o lopovima jeste vaš marketinški politički pokušaj da javnost Srbije ubeđujete u određene stvari.
Dobro znate da su i gospodin Dinkić, i G17 plus i poslanička grupa G17 plus ovde u Skupštini Srbije veliki borci za uvođenje reda, borci protiv tajkuna, stečajne mafije, što je vama potpuno jasno. Mislim da ne treba da pominjete niti "Mobtel", niti Karića, jer je evidentno da se obračunavamo i protiv tajkuna i tih stvari.
Mi smo ljudi koji poštuju zakon, rade ozbiljno i odgovorno posao za napredak Srbije.
Ono što želim ovde, to je da apelujem da se vratimo na dnevni red, jer nas ovo ne vodi ničemu. Mislim da kao odgovorni ljudi treba da se posvetimo zakonima u Narodnoj skupštini koji jesu na dnevnom redu, a sve ovo vodi jednom procesu odugovlačenja u donošenju istih zakona.
Molim jednu ozbiljnost i dostojanstvo ovog doma da nastavimo rad po dnevnom redu. Hvala.