Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi profesore Macut, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, profesore Macut, da vas obavestim da sam ja predsednik poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka. U zvanju sam redovnog profesora matematičkih nauka. Dva puta sam doktorirao, jednom na Univerzitetu "Singidunum", drugi put na Univerzitetu u Beogradu, matematičke nauke, matematička analiza.

Radio sam 12 godina u Matematičkoj gimnaziji i, gle čuda, baš tada kada sam radio u Matematičkoj gimnaziji, ona je slavila 50 godina i baš na moju inicijativu predsednik počasnog Odbora proslave bio je Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade. Tada je on počeo da se predstavlja kao zagovornik evropske ideje i ja sam mu poverovao i dao sam mu podršku za kandidata za predsednika Srbije.

Ovaj uvod sam napravio da vam kažem da Aleksandru Vučiću ne dugujem ništa, niti Milanu Stamatoviću, niti bilo kome. U politiku sam ušao mnogo ranije kao profesionalno i porodično ostvaren čovek. Iza sebe sam uvek imao i imaću svoju porodicu i čast i ugled svoje profesije.

Daću vam još jedan mali uvod. Prilikom formiranja prethodne Vlade Zdravoj Srbiji je obećano jedno ministarstvo i mogućnost formiranja samostalnog poslaničkog kluba. Taj dogovor su postigli Milan Stamatović i Darko Glišić. Do njegove potpune realizacije nikada nije došlo, jer smo formirali poslanički klub, ali nismo preuzeli odgovornost da vodimo jedno ministarstvo. Razlozi za neulazak u Vladu nikada nam nisu objašnjeni. Od Milana i Arsena je došlo objašnjenje - nisu nas zvali, ali ova činjenica ni na koji način nije uticala na moju današnju diskusiju.

Sada ste vi mandatar i vama se obraćam. Na ove pregovore za ovu Vladu Milana Stamatovića predsednik Vučić nije pozvao, ali ni vi kao mandatar niste osetili potrebu da pozovete ni predsednika moje stranke, a ni mene kao predsednika poslaničke grupe.

Ja hoću da verujem da vam ovaj sastav Vlade nije izdiktiran i da ste mogli da predložite makar jednog ministra. Kako vi mislite da vas podržimo za izbor ako niste uspostavili dijalog sa vladajućom koalicijom?

Od vas očekujemo da povedete dijalog u državi za izlazak iz duboke krize u kojoj se nalazimo ili vam možda nije namera da toliko potreban dijalog pokrenete, a možda nas smatrate nebitnim, što ne bi smeo da bude manir jednog profesora univerziteta.

Uvažavajući vaše akademsko zvanje očekujem da ćete ipak na moje argumente možda odgovoriti sledećim rečima: „Albijaniću, glasajte prema savesti, na osnovu programa i sastava Vlade koji sam vam izneo“. E pa dobro. Ja sam kao čovek posvećen dijalogu i spreman sam i na takvu varijantu.

Ima li boljeg mesta za sučeljavanje argumenata od parlamenta? Postoje tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ali da vas pitam imamo li mi danas u Srbiji takvu podelu vlasti?

Vidite, Vlada, prema članu 123. Ustava Republike Srbije, utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone, donosi uredbe, predlaže Narodnoj skupštini zakone, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom.

Predsednik Republike, prema članu 111. Ustava, izražava državno jedinstvo Republike Srbije, to jest on bi valjda trebalo da bude predsednik svih građana, a prema članu 112. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Ovim se jasno vidi da predsednik u smislu Ustava može samo da predstavlja državu Srbiju i da su mu ovlašćenja pretežno ceremonijalnog i protokolarnog karaktera.

Vi ste prof. Macut, u stvari, kada budete izabrani, glavni u državi Srbiji, utvrđujete kao Vlada i vodite politiku, što znači da ćete morati da disciplinujete predsednika Vučića da poštuje Ustav i da vam se ne meša u posao, što vam neće biti lak zadatak.

Suština civilizovane vladavine… Nemojte mi dobacivati. Šta vam je? Suština civilizovane vladavine je oslanjanje na dogovor koji počiva na pravdi, a ne na sili koja uglavnom počiva na nepravdi.

Istinska većina nije prosto prebrojavanje glasova, to je traganje za kompromisom i ravnotežom između različitih učesnika u našem društvenom i političkom životu.

U okviru zakona… Dobacuju i ja se nadam da se čuje to i na televiziji. U okviru zakona valja pomiriti zahteve većine i prava manjine. Sa pozicije vlasti nekada se teško primeti da je vaša politika ostala bez većine i znatne podrške. Lako može da vam se desi da ne primetite da se formirala jedna nova većina. To dalje vodi do porazne činjenice da jedna politika, ne shvatajući da je izgubila većinu, počne da one koji su protiv te politike doživljava kao svoje neprijatelje.

Ako između vlasti i države stavite znak jednakosti, onda lako ode u još veću i porazniju grešku sve to. ona ljude koji kritikuju i ukazuju na greške počinje da proglašava neprijateljima države. Evo i sada ovo dobacivanje ide u prilog tome.

Istorija n as uči da u Srbiji to proizvodi katastrofalne posledice. Ona vlast koja kao neprijatelje označava nauku, obrazovanje, kulturu, umetnost, a pogotovo studente i učenike srednjih škola kao nosioce budućeg progresa, takva vlast sama o sebi govori mnogo više nego što bi drugi kritičari mogli da kažu. Oni nisu ni potrebni.

Kada na reči kritike odgovori represijom, ona prikriva sopstveni strah od gubitka vlasti.

Loša vlast i loša uprava udaraju na slobodu i hrabre pojedince koji se ne ustručavaju da kažu šta u državi ne valja. Svaka odgovorna vlast neguje i podstiče kritičko mišljenje, znajući da je svaka vlast oročena i smenjiva, a da je konstruktivna kritika lekovita za svaku vlast.

Kao što sam rekao, ja sam profesor. Generacije i generacije sam vaspitavao da moraju negovati kritičko mišljenje, da snazi autoriteta moraju suprotstaviti snagu argumenata i da je sloboda bilo lična, bilo sloboda našeg naroda i naše Srbije, nešto najsvetije.

Samim rođenjem u slobodi ne znači da ćemo tu blagodet uživati do kraja života. Slobodu moramo da čuvamo, negujemo i jačamo. Sveti zadatak svake generacije je da učini sve da krila slobode naših potomaka budu jača, lepršavija i moćnija od krila slobode naših predaka. Profesori i prosvetni radnici su među najvernijim čuvarima slobode. Treba li bilo koji prosvetni radnik, profesor, roditelj, naučnik, poljoprivrednik koji seje seme novog života da ima dilemu koga i šta treba podržati ovog trenutka u Srbiji?

Ja nemam drugi izbor nego da sledim reči Živojina Mišića, koje vam, profesore Macut, savetujem da stavite i u svoj kabinet, citiram: „Iz naroda sam ponikao, on me je načinio ovim što jesam. Moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha. Istorija će me pamtiti po tome koliko sam bio veran majci Srbiji i svojoj profesiji“. Zatvoren citat.

Moja profesionalna, moja građanska, moja ljudska dužnost me obavezuje da pred sobom ne vidim drugi put nego da u ovom trenutku podržim svoje učenike, svoje studente i svoje kolege profesore, da sledim ono što je zapisao Đura Jakšić: „Dve preda mnom staze stoje, jedna s cvećem, druga s trnjem, gvozdene su noge moje, idem trnju da se vrnem, ja ustupam cveća staze kojima je noga meka“.

Setite se profesora kragujevačke gimnazije Miloja Pavlovića, koji je 1941. godine u Šumaricama prigrlio svoje đake i upisao se u besmrtnost. Od nas se danas ne traži da umiremo, jer zbog ćutanja su mnoge profesije umrle, od nas se traži da pokažemo da smo živi, da progovorimo i da kažemo tu veliku istinu, a istina glasi – naši studenti, naša deca su u pravu, a nama, njihovim profesorima je mesto uz njih.

Pozivam svakog profesora u sali, svakog profesora koji gleda ovaj prenos, da ostane veran svojoj profesiji i stane uz svoje studente i svoje đake.

Imam jednu molbu za sve u Srbiji. Nemojte, molim vas, deliti našu decu na studente i na ove što ih zovu ćaci. Nisu oni krivi što su ćaci, krivi smo mi, njihovi profesori, što ih nismo naučili kako treba, ali krivi su i oni koji su počeli da prodaju diplome, misleći da se uz diplome kupuje i znanje. Slobodu ćemo doneti i ćacima kako bi i oni postali đaci.

Isključili ste mi mikrofon, uvažena predsednice, ali nećete me dekoncentrisati.

Danas se studenti na ulicama Srbije i putevima Evrope, po kojima krstare biciklima, ne bore ni za kakvu vlast, oni se bore za reset sistema koji je negde pogrešio. Oni se bore za budućnost u kojoj će jedino merilo za napredak biti šta i koliko neko zna, a ne koga zna i pozicije i čiju partijsku knjižicu poseduje.

Vlast je u Srbiji za neke postala opijum. Oni su zavisni od vlasti i ne mogu bez nje i sve što izaziva zavisnost, pa i sama vlast, je opasno, jer onda je čoveku lako da se predozira. Kad se čovek predozira vlašću, gubi osećaj za realnost, ruši ustavni i moralni okvir onoga što je dozvoljeno i što nije, slabe mu moralne kočnice, lako podleže iskušenjima vlasti koju počinje da doživljava kao skup privilegija, a ne kao odgovornost.

Ja sam u politici zato što sam odgovoran čovek. Ja sam roditelj, ja sam suprug, ja sam profesor i to je ono što je moje u životu, moja porodica, moja profesija i moja otadžbina.

Biti slobodan ne znači da ti je dato da radiš sve što ti je po volji. Sloboda svakog čoveka je ograničena slobodom drugog čoveka, a zakon i Ustav su tu da ograniče moć svakog pojedinca. Kad su zakoni slabi, a institucije krhke, moć u rukama onih koji je poseduju lako postane neograničena i nekontrolisana. Svaka institucija, nadležna ili nenadležna, mora znati da je moć privremenog karaktera, koliko god da je velika. Ako se zloupotrebljava da bi se represijom čuvala po svaku cenu, u Srbiji uvek pobudi adekvatan odgovor.

Nisam ja vidovit, ali dobro poznajem istoriju našeg naroda. Zloupotreba vlasti i moći počinje onog trenutka kad se ne biraju sredstva da se sačuva. Kad jedna vlast najveći skup u istoriji Srbije, na kome sam prisustvovao 15. marta, proglasi skupom negativne energije, ljudi sa negativnom energijom, koji su došli u nameri da sruše državu, iako i sama zna da su došli da sruše nepravdu, a lično nisam sreo tog dana ni jednog jedinog čoveka sa negativnom energijom, naprotiv, svi su bili pozitivni i raspoloženi.

Kada vlast pokuša da razbije takav skup koristeći zvučni top, ne treba da se čudi da joj se takav pucanj u sopstveni narod vrati kao bumerang. Ako se zvučnom topu pridruži i tabloidna artiljerija, a na sve to studenti odgovore nenasiljem i nastave miran protest, svakome u ovoj sali je jasno da ogromna većina u ovoj zemlji ne želi nikakve sukobe.

Kada su u ovoj borbi zajedno studenti iz Beograda, Subotice, Niša i Novog Pazara, neopterećeni razlikama među sobom, oni demonstriraju novu snagu Srbije koja će omogućiti da svaki građanin ove zemlje doživi Srbiju kao svoju državu. Njihovo hrabro srce jače je od bejzbol palice i krvavih hauba kojima je neko nasrnuo na budućnost Srbije. Koren slobode je u hrabrosti tih mladih ljudi. Nemojte im pretiti. Strahom se ne može vladati Srbijom. Policije i tužilaštva u Srbiji ne treba da se plaše studenti i profesori, već razuzdani kriminal. Čujem neke nerazumne glasove koji nam poručuju da je Srbija potrebna čvrsta ruka. Srbiji je potrebna čista ruka, a ne čvrsta ruka. Studenti su ta čista ruka.

Kao profesor ne mogu da razumem zašto su studenti Srbije vest u svim svetskim medijima, ali ne i na RTS koji svi mi finansiramo. Ne znam zašto neki pojedinci studente optužuju za mržnju. Možda zato što svet komentariše gledajući u sebe, a ne oko sebe i saopštavaju nam ono što vide u svom srcu, a ne ono što vide u srcima pobunjene mladosti. Ja kao profesor znam koliko je lepa i kolika je jaka mladost. Zato mi znamo sudbu i sve što nas čeka. No, strah nam neće zalediti grudi, volovi jaram trpe, a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka.

Snaga je naša planinska reka, nju neće nigde ustaviti niko. Poteci mladosti Srbije i podaj nam reku novog života.

Meni je, poštovane kolege poslanici sve jasno i nadam se… (Isključen mikrofon.)

Uvažena potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, curi mi vreme poštovana predsedavajuća, molim vas pola minuta mi je otišlo zbog njihove diskusije, molim da se to uračuna.

Uvažena potpredsednice, kolege i koleginice i narodni poslanici, tražim obaveštenje od ministra unutrašnjih poslova šta je učinio da se 15. marta obezbedi javni red i mir? Uloga MUP-a je pre svega da obezbedi javni red i mir. Retorika reči koje čujemo poslednjih dana ne idu u prilog tome da svi zajedno pozivamo na razum i mir toga dana. Molim vas da to učinimo. Preklinjem vas da to učinimo. Da do ni do kakvih neželjenih situacija ne dođe.

Dakle, pitam ministra unutrašnjih poslova da li je izdao odgovarajuća uputstva, da li je prema svedočenjima iz javnosti o mogućim problemima preduzeo odgovarajuće mere prema licima kojih predstavljaju potencijalnu opasnost? Da li je povećao bezbednost u zatvorima u Srbiji? Da li je dobio potrebne informacije o tome da li je utvrdio činjenično stanje o tome kako je policajac povredio policajca ispred RTS-a? Da li je dobio potrebna obaveštenja o potencijalnim traktorima kao opasnostima na putu 15.marta, itd?

Najveće vrednosti su život i zdravlje ljudi. Ja prosto verujem da svi u Srbiji ne želimo da ičiji život bude ugrožen toga dana, da iko bude povređen. Apelujem na razum, ljude na mir.

Pustite studente neka dostojanstveno demonstriraju. Da li je ministar unutrašnjih poslova napravio bezbednosne procene za Pionirski park? Da li će okružiti policija i obezbediti to mesto? Tražim da se obezbedi tog dana javni red i mir koje su najveće vrednosti čovečanstva.

Ljudi, to su istina, to je sloboda, to je pravda. Postoje i druge vrednosti kao što su lepota, itd. Čemu mi služimo ovde u parlamentu ako ne služimo tome da doprinosimo dobrobiti Srbije i čovečanstva u celini? Pa, to znači da moramo da vodimo računa koji rečnik upotrebljavamo, kako govorimo, da ljude ne zavađamo, već da utičemo da taj dan protekne najmirnije moguće.

Prethodnom svom obraćanju molio sam i kumio i ponovo molim Njegova svetost patrijarha srpskog i predsednika Srpske akademije, da zajedničkim snagama pozovu na mir i dijalog. Mir je najvažniji tog dana, mora to doći do svesti ljudi, mora doći do svesti ljudi, valjda iskrena ljudska zabrinutost danas. Nije valjda da smo dotle došli da Srbin podiže ruku na Srbina? Smirite strasti svi ljudi, pozovite na mir, na dostojanstvo, neka svi državni organi to zajednički učine, molim i preklinjem patrijarha srpskog Njegovu svetost i predsednika SANU, da takođe to učine.

Valjda je jasno da je previše zagrejana atmosfera i da može doći do neželjenih situacija. Nemojmo to dozvoliti, budimo dostojni trenutka u kome se nalazimo. Hvala.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik poslaničke grupe Zdrava Srbija – Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka javio sam se zbog toga što želim jasno i najoštrije moguće da osudim jučerašnje dešavanje u Narodnoj skupštini, koje se može okarakterisati kao vandalizam, primitivizam, nasilje i sve ono što ne daje nikakvu nadu da će doći do međusobnog razgovora, rasprave i dijaloga, za šta se poslanička grupa Zdrave Srbije i zalaže.

Juče sam istakao jednu važnu činjenicu koja možda nije dovoljno pokazana u javnosti, a to je da se mi zalažemo najsnažnije moguće da dođe do dijaloga, da postojeću političku krizu jedino može rešiti dijalog i rekao sam način kako da se otpočne i razvije takav dijalog.

Rekao sam da je važno da zamolimo Njegovu svetost patrijarha srpskog, da zamolimo predsednika Srpske akademije, da zamolimo i druge ugledne ličnosti, da zamolimo i državne funkcionere, predsednika Republike i predsednicu Narodne skupštine da pozovu profesore i studente, da pozovu i šefove poslaničkih grupa da zajednički sednemo, da razgovaramo sa njima i da odamo priznanje studentima, da kažemo – studenti su u pravu i odajemo vam priznanje, a ne da budemo nekako dvosmisleni, da im s jedne strane dajemo priznanje, a s druge strane nešto ih iskritikujemo.

Hoću jasno i razgovetno da kažem – podržavam studente u njihovim zahtevima i odajem im priznanje za učinjeno, da se oko toga potpuno razumemo.

28/1 BN/MP 15.40 -15.50

Ali, istovremeno čujem šumove koji kažu da je to organizovano na ovaj ili onaj način, da iza njih stoje neke međunarodne... Znate, za revoluciju je potrebno nekoliko elemenata. Prvo, sama pobuna, učesnici revolucije. Drugo, potreban je strani element. Treće, potreban je unutrašnji element, dakle, u sastavu Vlade i ministarstava, da pripomogne njima. Za sada takvih elemenata u svom sadržaju nema.

Dakle, mi možemo reći da studente potpomažu neki strani elementi sa nejasnom konstrukcijom i nejasnim dokazima, ali glavna stvar je da kažemo da ti ljudi sasvim savesno, sasvim dobronamerno iskazuju svoj stav. Ne možemo oko toga da okolišamo. Ja sam profesor tim studentima. Ja čujem mnoge koji negde u šumu osude njih. Pa, kako ja kao profesor da izađem pred studente? Znate, ja kada dođem da predajem, ja svakoj novoj generaciji, kada je pogledam u oči, ja uvek mislim da ima nade za Srbiju. To su mladi ljudi kojima mi ostavljamo budućnost. Oni će biti nosioci budućnosti ove države, ovog naroda, ove zemlje, razvoja, kakav god mi trasirali danas.

S druge strane, želim da kažem da postoje mnogi problemi na fakultetima, problemi koje valja rešavati. Kako rešavati probleme? Rešavati ih opet dijalogom, opet razgovorom, opet stavljanjem tih problema na sto i razgovorom sa rukovodstvima, rektoratima, fakultetima, kako da se određene stvari reše. Ne može se napamet i na jedan način osuditi ponašanje profesora na univerzitetu. Pa, i ja sam profesor na univerzitetu, pa i mene vređa kada se kaže – svi profesori su ovakvi ili onakvi. To tako ne može da se radi.

Druga stvar, imamo jednu činjenicu koja stoji u javnosti, to je da štrajkuju profesori i određene srednje škole i osnovne škole u Srbiji. Mi sa tim problemom moramo da se suočimo.

Znate, mi kada pogledamo Forum beogradskih gimnazija, kada pogledamo npr. čačansku gimnaziju, one su nosioci tih protesta, ako je dobro to vidim, ali vi morate da shvatite činjenicu, odakle je osnov tih njihovih nastupa, odakle se to stvorilo?

Dakle, 1996. godine, kada sam i sam radio u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, počeli su protesti i stvarali su se sindikati, između ostalog, Unija sindikata prosvetnih radnika. Iz te Unije sindikata prosvetnih radnika posebno su istaknuti bili Čačani. Iz te Unije sindikata prosvetnih radnika izašao je Forum beogradskih gimnazija. Iz te Unije sindikata izašao je i Sindikat srednjih stručnih škola. Sve su to sindikati koji su se tada izrodili i sve su to ljudi koji su časno i odgovorno protestvovali tada.

Kako ti ljudi reaguju na samu pretnju? Pa, reaguju tako što se naljute. Prosto je, ako njima neko, kao što se i nama tada događalo, ja sam bio sindikalac u „Tesli“. Dakle, nama zapreti tada predsednik Vlade Mirko Marjanović i kaže – Vlada ima veliki pečat i mi smo sa sindikatima postigli sporazum i vi morate da nas slušate i sada mora da radite. I mi se razljutimo i kažemo – je li, vi imate veliki pečat, pa i mi imamo petlju da štrajkujemo. I „Tesla“ i pančevačka gimnazija u daljem toku dejstva štrajkuju četiri godine, 30 minuta, uz povremenu obustavu rada od mesec ili dva dana. Niko nam nikada za te četiri godine nije smanjio platu ni za dinar. Bili smo uporni, bili smo jedinstveni i izdržali smo.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da morate da vodite računa kada se upotrebljavaju oštre reči protiv prosvetnih radnika, nego se mi lepo osmelimo da sa tim ljudima razgovaramo oči u oči, da vidimo šta ti ljudi hoće.

Znate, ako ste arogantni bilo kada i bilo gde, meni se tada dogodilo, ne meni, nego nekom licu iz Ministarstva prosvete, tada se dogodilo sledeće.

28/2 BN/MP

Dakle, mi štrajkujemo i oni dolaze da smire taj štrajk u „Tesli“, srednjoj elektro školi, i cela škola stane u dve vrste i okrene leđa pomoćniku ministra prosvete i on mora da prođe kroz taj špalir sa okrenutim leđima nastavnika.

Hoću da vam kažem, ne smemo u našem delovanju iziritirati nastavnika uopšte. Zašto dolazi do antagonizma i njihovih kontrareakcija? Zato što je u prethodnom periodu dužine 30 godina i više, 35, 40 godina, urušeno dostojanstvo prosvetnih radnika. I oni su ljudi i moramo ih tretirati i posmatrati kao ljude i razgovarati s njima.

Zato ja smatram da je dijalog blagotvoran na svakom mestu, razgovarati, razgovarati i razgovarati. Svedoci smo da ovaj jučerašnji način, koji svi osuđujemo i molimo se za koleginice da se što pre oporave i vrate se u salu, koje su povređene, da to nije način da sukob, pretnje, međusobno konfrontiranje, svađe, nisu način za rešavanje problema. Način za rešavanje problema je razgovor, dijalog.

Zato ja smatram da najveći autoriteti u Srbiji i molim ih i sve zajedno molim da stanu na čelo, da razgovaramo, da odamo priznanje studentima. Zašto da odamo priznanje studentima? U pitanju je i njihov integritet i dostojanstvo. Oni treba da se vrate u nastavu, da ne bi izgubili školsku godinu. Vreme curi. Postaje dramatično. Gubljenje školske godine označava veliki problem u državi. Nije to problem samo za studente, nije to problem, problem je i za srednjoškolce, problem je i za osnovce, jer jedna generacija gura drugu. Mora da se polaže prijemni ispit. Kako da se polaže prijemni ispit kad prva godina nije završila svoje studije, kako da uđu na studije?

Druga stvar, nekako nerad ili nešto mi je provuklo kroz uši da prosvetni radnici, ne znam, ne rade, to je jedan ozbiljan, odgovoran, težak posao. Šta je pedagog? Znate li, molim vas, šta je to dobar pedagog? Kažu da postoji jedna definicija, koja je utemeljena i koja glasi – dobar pedagog je onaj koji voli svoje đake i studente i oni vole njega. Nema druge formule. Kaže – pedagog mora da se usmeri na to da pronađe šta je naklonost onog studenta ili onog đaka kako bi u njemu izgradio da sam tu svoju naklonost iskoristi za sopstveni razvoj. Pa, to je poduhvat. Pedagog ima poduhvat. On radi više od onog nego što je potrebno.

Zato moramo da vodimo računa kako se tim ljudima obraćamo. Pa, oni vaspitavaju i našu decu. Ljudi, ne možemo samo da krenemo da nekoga napadnemo i da kažemo da je loš ili ovakav ili onakav. Ne, nego daj da razgovaramo, možda i on ima neki problem. Pa, dajte da rešavamo probleme. Zaista vam hvala na ovoj mogućnosti.

29/1 TĐ/CG 15.50 – 16.00

Pomenut sam direktno, kao odgovoriću Albijaniću, uvaženi kolega odmah da se razumemo nijednog trenutka ne podržavam zloupotrebu dece u školama, niti upotrebu dece u političke svrhe, niti razne te mešetarije. To ne. Ja sam pričao isključivo o dostojanstvu prosvetnih radnika i o načinu kako da izađemo iz krize. Ako mi smatramo da krize nema, izvinite, pogrešno sam vam to sve saopštio, ali ja mislim da duboke krize ima. Ima načina da se reši. Dakle, nisam ja svoje načine čak ni napamet smišljao sam, sada ću da vam kažem, da vam otkrije eto, kako čovek se sprema za jednu sednicu, tako što sam konsultovao prof. Čedu Antića i profesora Slobodana Markovića, koji imaju različita politička mišljenja. Različita mišljenja ljudi imaju o plenumima, jedan je za, jedan je protiv, ali to su moji prijatelji, to su ljudi koji su znalci, koji su profesori na univerzitetu u Beogradu, i sa kojima ja mogu da razmenim iskustvo šta je najbolje činiti u ovom vremenu. Ja smatram da mogu onda tako sročeno da iskažem ovde i da kažem da je dijalog najbolji put, a da taj dijalog zamolimo da povede Patrijarh i predsednik Akademije.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, ministri, poštovani narodni poslanici, čuju ovo građani i studenti, nadam se, sasvim, sasvim dobro.

Ja znam da je ovo specifična situacija, inače sam imao u skorije vreme operaciju polipa na glasnim žicama i danas sam imao izvesnih problema od dima i suzavca i još šta je sve bacano ovde, ali, krenimo na tačke dnevnog reda.

Pred nama se nalaze zakoni, Zakon o visokom obrazovanju, koji, između ostalog, ispunjava četvrti studentski zahtev. Ali, moram reći da se naše društvo nalazi u izvesnoj specifičnoj političkoj situaciji, čemu ste mogli da svedočite i danas. Nazvaću tu situaciju političkom krizom, jer se država nalazi u jednoj šahovski rečeno pat poziciji.

Posle pada nadstrešnice i pogibije 15 ljudi, i dvoje teško povređenih, dvoje ministara je podnelo ostavku, jedan je uhapšen. Direktorka infrastrukture železnice je uhapšena a određeni inženjeri i druga lica su takođe uhapšeni. Pre izvesnog vremena premijer je podneo ostavku, a konstatovaće se uskoro i da je Vlada pala. Sve je to uzrokovano neadekvatnim upravljanjem krizom.

Studenti su započeli svoje proteste pre svega zbog torture i fizičkog povređivanja koje su doživljavali na ulici. I kao što se i dešava kad je ozbiljna kriza u toku, mnogi su se razbežali kao miševi, tu su kad se deli plen. Ali, kad treba rešavati krizu, onda sledi bežanija. Predsednik je takoreći ostao sam. Naime, da se vratim na studentske proteste.

Studenti su u najvećem delu Srbije u protestu već tri meseca, a jedan deo srednjih i osnovnih škola je u štrajku. Svaki istoričar da bi se približio istorijskoj istini mora sebe staviti u poziciju posmatrača događaja baš u ono istorijsko vreme kada se to dogodilo. Svako od nas, da bi razumeo studente, mora sebe staviti u poziciju njihovog posmatranja na stvari i u njihov položaj, iz njihovog ugla, a zatim iz opšte čovečanskog ugla.

Možemo pristupiti studentskom protestu na različite načine i možemo da se ne slažemo oko forme, kako se putem plenuma stupilo u takav oblik protesta, ali kao profesor želim da vam kažem da je ovde potrebno da se koncentrišemo oko same suštine. Ponoviću vam.

Dakle, možemo da se razlikujemo oko forme, kako je do protesta došlo, ali kao profesor želim da se koncentrišemo na suštinu i jasno i nedvosmisleno kažemo - studenti su u pravu i treba da im odamo priznanje za to što su u pravu. Treba da kažemo da su njihovi zahtevi da institucije rade svoj posao iskazani zapravo na najbolji mogući način, a suština je da i mi insistiramo da institucije rade svoj posao. To je valjda normalni ljudski zahtev, normalan zahtev svakog čoveka, a trebalo bi da bude zahtev i ovog parlamenta, nažalost.

Ali, ovde imamo jedan mali problem. Dakle, studenti nama kažu - institucije treba da rade, ali smo svedoci da institucije visokog obrazovanja, fakulteti, nažalost, ne rade. Oni koji zahtevaju da sve institucije rade, njihova institucija ne radi. Šta učiniti da se reši taj problem?

Moramo da raspetljamo Gordijev čvor i ja sam došao sa izvesnim predlogom. Zdrava Srbija smatra da ipak treba naći način za dijalog i način za rešenje da svi ni ne budu zadovoljni. Evo predloga:

Pod jedan, da se ne delimo, već da pokažemo istinsko državno i narodno jedinstvo. Kako to uraditi? Tako što ćemo organizovati jedan skup na kome ćemo pozvati, zamoliti Njegovu svetost patrijarha srpskog Porfirija, predsednika Srpske akademije nauka, studente, rektore i profesore, predsednika Republike, predsednicu Narodne skupštine, šefove poslaničkih grupa i u jednom dokumentu će ovi učesnici demonstrirajući jedinstvo saopštiti da su studenti u pravu i da im odajemo priznanje. Takođe, da smo saglasni sa njihovim dokumentom koji su pre nekoliko dana napravili i nazvali ga "Studentski edikt", smatrajući da je to dokument vrednosnog karaktera. Dakle, najveći autoriteti u Srbiji da povedu dijalog. Za to se zalaže Zdrava Srbija.

Pod dva, narednim korakom, a to je formiranje Vlade Republike Srbije, jasno i razgovetno, programom i sastavom Vlade, pokazati opredeljenje da su nam važni kompetentni i stručni ljudi sa integritetom. Taj program i taj sastav znači onaj neophodni preobražaj ili promenu koju ljudi od nas očekuju. To je ono što kažemo da je potrebno da sami promenimo. Takva Vlada mora biti garant stabilnosti, jačanja institucija, rešavanja problema i razvijanja duha tolerancije i uvažavanja.

Pod tri, parlamentu povratiti autoritet i ugled, kao institucije koja ima najvišu zakonodavnu i kontrolnu funkciju, primenjivati Poslovnik i to za sve poslanike, bilo da oni pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji. U parlament uvesti dogovor a poštovati Poslovnik do krajnjih granica. Država je organizovano opštenje ljudi povezanih među sobom duhovnom solidarnošću, koji uz to prizivaju tu solidarnost ne samo razumom nego je podržavaju i snagom patriotske ljubavi, žrtvene volje, dostojanstvenim i hrabrim postupcima.

Država u svojoj duhovnoj suštini nije ništa drugo nego otadžbina oformljena i ujedinjena javnim pravom ili drugačije rečeno mnoštvo ljudi povezanih zajedništvom duhovne sudbine koji uz to žive u jedinstvu na temelju duhovne kulture i pravopoznanja, pa kad naši studenti traže pravdu to je zapravo istinski osećaj koji je pokazao još i Cvijić. On je istraživao karakter našeg naroda. Cvijić kaže: „Srbi su narod sa istinskim osećanjem za pravdu“.

Prema tome, mi imamo primere iz naše prošlosti, primere koji treba da budu naš putokaz kao što su Sveti Sava ili Njegoš ili potonji Vuk i Dositej ili Stojan Novaković, Tesla, Pupin i Mika Alas, pa Ivo Andrić i Crnjanski. Oni su postali i trasirali taj naš put i predstavili ga čitavom svetu. Pokažimo se dostojni da takav put mi možemo da nastavimo.

Znam da postoji latinska izreka „dok si srećan imaćeš mnogo prijatelja, ali ako nastupe teška vremena ostaćeš sam“. Hajde da se ujedinimo i da kažemo da nismo sami. Iza nas su časni preci. Mi ćemo se sabrati u odbranu otadžbine. Budućnost su naši mladi kojima moramo biti častan uzor. Neka nas vodi kultura srca, savest i osećanja, kultura istraživanja, kultura služenja otadžbini i našem nacionalnom interesu. Takvu kulturu da prenosimo mladima u procesu vaspitanja i neka se prenosi sa jednog pokolenja na drugo.

Srpska pravoslavna crkva je temelj naše duhovnosti i svi mi potičemo od istočnih otaca. Nemojmo praviti ni razlike između našeg verujućeg srca i religioznog osećanja u odnosu na katolike koji veru vode od volje prema razumu ili protestanata koji veru vode od razuma prema volji, da ne kažem da su Isus i Muhamed svima bliski, da kažem da sve snage saberemo u jedinstvu i ljubavi. Pokušajmo i učinimo napor da ove tri stvari uradimo zajednički, da sazovemo jedan stub koji će odobriti patrijarh i predsednik Akademije, stub koji će označiti početak dijaloga i označiti želju da želimo da gradimo našu zemlju na najbolji mogući način.

Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici.

Prekršen je član 107. Poslovnika, jer evo već nekoliko dana, a posebno sada pročitan je spisak, molim vas, pročitan je spisak mojih kolega univerzitetskih profesora taj spisak nije naznačen odakle je, dokument, nije to dakle dokument koji je neko od profesora potpisao da bi se njime moglo mahati, mene ne zanima da li su pomenuti ljudi profesori za rudarenje ili protiv rudarenja njihova imena se licitiraju u Narodnoj skupštini, a svima je poznato da je autonomija Univerziteta neprikosnovena stvar, ja želim da ustanem u odbranu svojih kolega koji se na nepristojan način pominju, citiraju, etiketiraju da bi zbog toga možda imali problema u privatnom životu, jer kada je stvaran Univerzitet osnovni koncept još od Humboltovog Univerziteta u Berlinu glasio je da je to zajednica profesora i studenata, da je to jedinstvo nauke i istraživanja i nastave i da je to autonomija ili sloboda Univerziteta. Ne dam na svoje kolege profesore.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici.

Kako je rekao Niče – „Vreme je strasti su dostigle visok nivo“. Vreme je i da se i ja obratim ovom uvaženom Domu.

Počeću vrlo jednostavno pre nekoliko dana ovde mislim prošli ponedeljak kada je očekivano da će započeti sednica o litijumu, sreo sam Ljilju Bralović koja mi je rekla – Albijaniću ako glasaš protiv ovog zakona nećeš proći kroz ... nekoliko vremena posle toga možda dva, tri sata javlja se Dragan Simović iz Gornje Dobrinje i kaže – Albijaniću kako ćeš da se izjasniš? Sutradan javlja se Mileta iz Bogdanice i kaže – Albijaniću samo me interesuje kako ćeš da glasaš?

Dakle, kao da je najvažnije pitanje da se lomi oko Albijanića. Zašto galamite?

(Narodni poslanici iz opozicije dobacuju.)

Ja ću vam reći sledeće reči, zašto galamite ljudi, šta vam je? Pa, polako ću i da pričam preda mnom je dvadeset minuta morate da budete strpljivi.

Vidite ovako, juče u toku dana kada su se nabrajali krivci ...

Juče u toku dana kada su se nabrajali krivci od 2000. i neke godine do danas, pomenut je i DS, i DSS, i G17 plus, Bane Ružić se okrenuo i rekao – Albijaniću pa moraš repliku dati, jer ti si G17 plus čoveče.

Ja ću vam ovako reći na te izazove i na te napade i na ta optuživanja itd. U „Prokletoj avliji“ Ive Andrića Karađoz se obraća čoveku koji kaže da je nevin i kaže mu – ovde ne nevinih, neka mi niko ne kaže da je nevin, svi su krivi. Ali, nisu svi krivi ovde. Zatvor bi bio između dva mora.

Samo vi nastavite da aplaudirate. Samo vi nastavite vašu priču, jer ja sam ovde želeo da istaknem dve činjenice. Prva, neuobičajena činjenica jeste da je ova sednica zakazana na predlog opozicije. To inače nije uobičajeno, bar nije bilo uobičajeno kada sam bio u ranijim sazivima Narodne skupštine. Zato čestitam predsednici što se odvažila da zakaže jednu ovakvu sednicu. To je vrlo važna činjenica. Dobili ste mogućnost da argumentujete nešto što je važno.

Druga važna činjenica jeste, čuo sam danas od predsednice parlamenta Ane Brnabić da neće biti iskopavanja u drugim oblastima, osim u navedenoj oblasti, jer ipak Dobrinja, Gornja Dobrinja je rodno mesto Miloša Obrenovića, Pranjani imaju svoj istorijski značaj itd. i smatram da je to što je rečeno veoma dobro.

Sledeća stvar. Zašto to kažem, zato što sam rođen u Tometinom polju, dakle, rođen sam na zemlji. Bukvalno sam rođen na selu. Rođen sam na zemlji, znači vezan sam za zemlju, za ljude, za normalno funkcionisanje stvari, što ovde ne mogu reći. To kada si rođen na zemlji znači sledeće, vezani ste za svoj kraj i razgovarate i o nekoj temi pričate pre svega kao čovek jer to podneblje, planina Maljen, Valjevski kraj, Kolubara, svaki metar zemlje je obeležen krvlju naših predaka. Ako vi uopšte možete da razumete šta to za jedan narod znači. Narod je utemeljen na nekoj tradiciji, ima svoje arhetipsko poreklo, znači ima svoj pravi temelj na kojem počiva i živi.

Prema tome jasna je sklonost ljudi da razmišljaju i da budu zabrinuti kakva će sudbina biti određenog kraja. zašto dobacujete toliko ne znam, čime sam vas povredio ili rekao nešto loše. Uživajte, dobacuje upravo – uživam dok Albijanić priča, to je sasvim dobro.

Suština je sledeća, ova tema je izazvala veliku tenziju. Ta tenzija pitanje je da li će posle ove sednice da se završi i način diskusije u ovom parlamentu ne doprinosi nikakvoj relaksaciji te tenzije. To pokušavam da vam kažem. Znači ono za šta se svi zalažemo da se struka pita. Dakle, potrebno je da stručni ljudi daju odgovarajuća mišljenja, da vode okrugle stolove i da ih dobro čujemo.

Imao sam priliku da posmatram dve televizijske emisije. Jedna je bila organizovana na RTS, jedna na Nova S. Šta se dogodilo i na tim stručnim raspravama. Ljudi iz struke su takođe bili podeljeni. Bila su podeljena mišljenja. Ne možemo da kažemo da su svi mislili kao jedan, što znači da ovo traži, a imaćemo vreme ispred nas, jedno dodatnu debatu, diskusiju stručnjaka. Nisam čuo da se oglasio Hemijski fakultet u Beogradu, Tehnološki fakultet u Beogradu. Imate fakulteta koji su veoma važni, jer ovde nije toliko upitno rudarenje, već sama prerada pa su ljudi zabrinuti pa traže objašnjenje i razjašnjenja i zaštitu životne sredine.

Prema tome, biće ispred nas perioda dugog da se o tome razgovara, da se diskusije nastave, ali ova tema služi isključivo ljudima za političku upotrebu. To je više nego jasno.

Dakle, program „Zdrave Srbije“ u ovom pogledu zasniva se upravo na tome za snažno očuvanje životne sredine, što je i ovde razgovarano o toj temi i zašta se, pretpostavljam svi normalni ljudi zalažu, jer ono što je nama važno to je, sloboda i ljubav prema otadžbini, socijalna briga, ali ono što je najvažnije da ostavimo mesto boljim za život naše dece, nego što smo ga zatekli. To je ključ.

Dakle, da bi se to postiglo moramo pratiti neke standarde u zaštiti životne sredine. Naravno da je jasno da mi ne možemo sad, znate mi imamo rudarenje, nismo mi ljudi koji nemaju rudarenje u Srbiji, nismo mi tikva bez korena. Pa, pogledajte kako mi proizvodimo električnu energiju, pa šta vi mislite da bi trebalo da živimo u mraku, a da ne prerađujemo ugalj, na primer. Pa, ne može odjednom da se pređe.

Zašto je, ne znam, najzagađenija životna sredina u Kini? Zato što je najveća teška industrija svih zemalja sveta se skrcala u Kinu. Kako vam nije jasno da razvoj traži i neke žrtve, ali da treba da se nađe jedna pravična, pravedna mera za jedan normalan život i razvoj ljudi.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Prema tome, nemojte više da dobacujete, šta vam je ljudi, što ste vi sad toliko? A, pa dobro, javite se posle, ako sam vas ja uzbudio, to je čudno, jedna čudna izjava koja nema veze sa realnošću.

Da „Zdrava Srbija“ održivim razvojem podrazumeva tri cilja. Dakle, održivost putem ekonomskog rasta, bez inflacije i povećanja spoljnje zaduženosti, održivost na socijalnom planu smanjenjem siromaštva, ali i održivost u pogledu korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Sve to što radimo u našoj državi mora se sprovoditi planski, organizovano, ne ovako u jednoj halabuci, u jednoj gužvi, u jednom usijanju među strastima, nego normalno da normalni i dobri stručnjaci sednu za sto i razmene svoje materijale i životna iskustva šta je najbolje za našu zemlju.

Prema tome, doveli smo ovaj parlament skoro do usijanja bez neke preke potrebe, ali možda, što bi rekao čovek, iz toga može da izađe neka katarza, nekakvo pražnjenje koje će učiniti u budućem periodu rad ovog parlamenta normalnim.

Zašto vam to kažem? Zato što smatram da ambijent može da se reši jedan od koraka jeste ovaj put kojim smo započeli, da opozicija dobije šansu da predloži tačku dnevnog reda, to ranije Bogami nije bilo. Takođe je rečeno da će se ta praksa u budućnosti i nastaviti.

Šta je najbolje da uradimo u strastima i ovom magnovenju? Ne možemo doneti razumnu i racionalnu odluku, jer vi dobro znate kako su nastali problemi, kako se čovek, prvo je bio jedan običan čovek, pa se stvarao verujući čovek, pa je razum stupio na scenu zajedno sa Dekartom, a onda je došlo do subjektivnosti, individualnosti, do sukoba. To je izazvalo sukob, a taj sukob…

(Poslanici opozicije aplaudiraju.)

Dobro ovo je jedinstvena situacija kada meni opozicija sve vreme aplaudira, to je sasvim lepo. Osećam se jako dobro kao da diskutujem na vašu stranu, ali ja imam svoje mišljenje i slušajte me sad.

Dakle, kad se iz nacionalnosti pređe u subjektivnost, individualnost, rađa se sumnja. Sve te stvari dovode do sukoba i vi upravo pokazujete da sukob može rešiti neki problem. Sukob može izazvati i veći problem, nego što je ovaj. Samo da znate ako tako nastavimo u ovom parlamentu da se ponašamo.

Uozbiljite se, stanite na noge, i nemojte više da nam koristite resantiman i vašu želju da se zauzme vlast na način buke i halabuke. Uzmite argumente u ruke, dajte stručnjacima da vam kažu šta je najbolje za Srbiju. Hvala.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani narodni poslanici, nisam imao želju da koristim i neću iskoristiti sve raspoloživo vreme, ali imam jaku potrebu, jak osećaj da kažem nekoliko rečenica.

Prvo, kada se radi o nacionalnom interesu logično je i prirodno da se svi ovde u parlamentu saberemo i zajednički promišljamo šta je najbolje za nacionalne interese, i ja sam imao priliku, pošto sam u politici bio i ranije da prisustvujem nekim mestima u inostranstvu i da čujem od naših ljudi da kritikuju našu Vladu i naše ministre po pitanju spoljne ili neke druge politike i ja sam ih opominjao jednog gradonačelnika posebno i on se naljutio na mene od tog dana. Zašto to kažem, sinoć je predsednik Republike bio u UN, a mi se ovde svađamo i raspravljamo o različitim pitanjima i nemamo taj zajednički osećaj da je on rekao neku dobru reč o ovoj zemlji i njenom položaju. Mi smo mali narod, ali taj mali narod ima svoje mesto u svetskoj istoriji i mesto u svom nacionalnom osećaju i ponosu. Ja ne razumem zašto se toliko raspravljamo, jer trebaju nama Crnogorci, Hrvati ili neko drugi iz drugih zemalja da pokazuju kako se u parlamentu pokazuje, jedno dostojanstvo prema spoljnoj politici. Kada je u pitanju spoljna politika, ja zaista smatram da moramo imati zajednički interes, valjda je to nešto normalno, nešto što odlikuje neki narod. Ako hoćete, u našem programu Zdrave Srbije i piše na osnovu zakonopravila Svetog Save, na osnovu Zakonika cara Dušana, znači imamo, hoćete li da razmatramo, šta je Cvijić smatrao za neki nacionalni interes, kaže Srbi su narod koji imaju jak osećaj za pravdu, pa čemu onda toliko raspravljanje oko običnih pitanja koji su pitanja raspodele budžeta, normalno da dolazi do rebalansa budžeta, jer je ova Vlada izabrana u ovoj tekućoj godini. Neka ministarstva imaju neku potrebu, neka druga manju i sasvim je ljudski i logično da to na jedan normalna način razmatramo.

Apelujem na ovaj parlament da budemo dostojni i da pokažemo drugima kada se radi o spoljnoj politici da smo na visini zadatka, da smo svi kao jedan, a ne da se raspravljamo i različito tumačimo različite stvari. Valjda kada su takve stvari u pitanju, kao što je naše gostovanje u UN, možemo da pokažemo jedno visoko dostojanstvo. Zahvaljujem i hvala vam, nadam se da nisam mnogo vremena potrošio.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, predsednik sam poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - USS i prvi put se u tom svojstvu obraćam ovom domu.

Inače, Zdrava Srbija je rodoljubiva politička partija sa konzervativnim duhom i jakim osećajem za očuvanje nacionalnih interesa.

Ranije sam istakao i rekao tri važne stvari kao dosadašnje rezultate Vlade i vladajuće većine i to su makroekonomska stabilnost, ulaganja u infrastrukturu, dakle, puteve i pruge, mostove, tunele i kao treću stvar naveo sam spoljnu politiku. Počeću od ove treće, pošto je ona najosetljivija.

Dakle, moć spoljne politike je promenljiva, nezavisno od nas. Danas je svet koncentrisan na dva velika rata koji se vode. Upravo ovu moć ili nemoć da se zaustave ti ratovi, koristi rukovodstvo tzv. Kosova, koristi i sprovodi pritisak, maltretiranje i terorisanje naših građana i moramo učiniti sve da zaštitimo Srbe i ukažemo na poštovanje Rezolucije 1244.

Drugo pitanje je ulaganje u infrastrukturu, što je vidljivo golim okom. Naravno ko jednom putuje „Milošem Velikim“ ne vozi se magistralom. Putevi, pruge, mostovi, tuneli zaista su neophodni i korisni, ali ono na šta želim da ukažem je da se nađu mogućnosti da se što više angažuju domaći potencijali, jer vi kad uzmete kredit od jedne države, pa još firma iz te države izvodi radove na tom putu, onda dolazimo u situaciju da i oni povuku ogromnu količinu novca za izvođenje tih radova i druge materijale koje dobavljaju, a nama ostaje i da im platimo i da vratimo kredit.

Zalažem se u samoj infrastrukturu za posebno i snažnije ulaganje za obrazovnu infrastrukturu. Zašto to kažem? Danas smo svedoci da je pri upisu gužva na nekoliko fakulteta: na matematici na smeru informatika, na FON-u takođe na smeru informatika, na ETF-u na smeru koji se odnosi na informatiku.

Dakle, ono što je danas najaktuelnije, bavljenje softverskim poslovima i ono što je u rastu u Srbiji zahteva ulaganje i u infrastrukturu. Zato ja predlažem da se izgradi matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Ko ne zna šta kažem neka slobodno poseti Matematički fakultet i vidi u kakvim uslovima stasaju oni koji su najbolji softveraši na ovoj zemlji. Znači, prosto je, najbolje bi bilo, jer ETF ima svoj prostor, FON je izgradio zgradu, Matematičkom fakultetu nedostaje prostor i uslovi za rad.

Drugo, molim ministra građevna, koji je prisutan, da se u selu Bogdanica… Pre nekoliko godinina je nadošla Kamenica i u selu Bogdanica je odnela dva mosta. Tadašnji ministar građevine je posetio selo Bogdanica. Jedan most je renoviran, ali drugi most nije renoviran i nažalost đaci koji su iz Bogdanice, iz Mršelja, iz Tometinog polja, iz drugih krajeva ne mogu da idu u školu autobusom, jer autobus nekoliko godina ne dolazi u Bogdanicu. Prosto je molba da se završi drugi most, jer je jedan Vlada Republike Srbije izgradila, ali jedan još nije.

Ono što je treća, odnosno prva i najvažnija stvar za ovaj Predlog rebalansa je makroekonomska stabilnost i ja se slažem da je rast jako dobra stvar, posebno rast BDP i da i plate i penzije rastu, ali kad posmatramo našu zemlju naša osnovica je previše mala, previše je mala i onda pojedinci ne osećaju u pravoj meri taj rast koji se ovde meri u procentima. Znate i sami za onu prostu narodnu priču, kad je u pitanju sarma, jedni jedu kupus, drugi meso, a u proseku jedemo sarmu.

Ja ću vam to ispričati na jednom prostom primeru. Ako je u pitanju pet ljudi koji imaju sledeća primanja: 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, dakle četvoro po 50 hiljada i peti prima 300 hiljada, dakle, oni ukupno primaju 500 hiljada. Kada u proseku izračunate, bogami, oni primaju po sto hiljada. Ja bih rekao da je u redu aritmetička sredina, postoji izvestan prosek, ali medijana kaže da oni primaju 50 hiljada, najveći broj ljudi i taj osećaj o primanju je kvalitet života koji je doživljaj svakog čoveka. Svaka dva različita čoveka sa istim primanjem imaju različit doživljaj o svom statusu itd.

Zato ja pozdravljam povećanje od 12% za prosvetne radnike. Nastavnicima se povećava plata, ali to povećanje iskazujem kao nužno. Dakle, potrebno je jedno strateško opredeljenje za ulaganje u obrazovanje u Srbiji, jer ova nužna odluka nešto će im omogućiti bolje funkcionisanje, ali oni trajno imaju lošiji položaj, položaj lošiji imaju u društvu. Mi se strateški kao država moramo opredeliti za trajno ulaganje u obrazovanje, jer duži niz godina, ako pogledate koliki procenat od BDP-a naše zemlje se ulaže u obrazovanje, on je u blagom padu. Sad smo negde na 3,2 % ili tako nešto. Moramo više i bolje.

Naravno, nema boljeg ulaganja od onog u zdravlje i obrazovanje. Zdrav i obrazovan čovek po prirodi svojih sposobnosti i moći koji više zarađuje, ima bolji posao, ima ispunjeniji život, oseća se bolje itd.

Ulaganje u poljoprivredu je očekivano. Zdrava Srbija se zalaže za pravične subvencije, posebno imajući u vidu manja poljoprivredna domaćinstva kojih u unutrašnjosti Srbije ima najviše. Sa druge strane se zalažemo za usmeravanje sredstava za priređivačku poljoprivrednu industriju radi stvaranja dodatne vrednosti. Mi kada prodajemo naše poljoprivredne proizvode daleko su jeftiniji nego kada se prerade i kada bi ih kao takve plasirali na tržište. I u tome ima intencija i u ovom rebalansu budžeta, što je jako dobro da se to poboljša.

U unutrašnjosti Srbije razvoj zahteva malo veću agilnost, jer sela se prazne, to je realna činjenica, mala su poljoprivredna domaćinstva i njima sve znači. Znate ono, pošto imamo turističke destinacije širom Srbije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja i mnoge druge, jel, potrebno je da radimo na onom sistemu koji sam viđao po Austriji i drugim zapadnim zemljama – od njive do stola. I kaže se – ove proizvode koje jutros doručkujete spremili su poljoprivrednici baš iz ovog kraja.

Veoma je važno i dobro što su dodatna sredstva opredeljena u socijalnu politiku i to se posebno tiče nataliteta, jer bez toga nema nam budućnosti. Znači, broj građana u Srbiji se stalno smanjuje.

Želim da istaknem da će Zdrava Srbija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžeta sa pratećim zakonima.

Zahvaljujem se, a preostalo vreme ću koristiti na kraju izlaganja. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Vučeviću, kandidati za potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gosti, Zdrava Srbija, izabrana na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, glasaće za izbor predsednika i članova Vlade Republike Srbije.

Ako je potrebno čak i laički da se čovek osvrne na prethodni period i zapita se koje su to tri stvari upečatljive koje bi mogli da označimo kao jedan vredan rezultat u radu države Srbije i njenih institucija, ja bih rekao ovako. Prva stvar nesumnjiva jesu infrastrukturni projekti. Što bi rekao predsednik Republike jednom prilikom na televiziji – ko jednom prođe „Milošem Velikim“, više se ne vozi magistralom. To je realna činjenica.

Zatim, realna je činjenica da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost, dakle, čvrst dinar, redovne plate i penzije, uređene javne finansije i to jeste zasluga ministra finansija i to je realna činjenica, ne možemo to da osporimo, čak je rast plata izražen u evrima takođe realna činjenica.

Treća stvar koja jeste realna činjenica jeste da je spoljna politika u prethodnom periodu bila na visokom nivou. Toliki susreti sa državnicima ne mogu da ne predstavljaju snagu diplomatije države Srbije. I sada ću se osvrnuti na ekspoze i delove posmatrajući sa gledišta ove tri tačke koje sam izgovorio.

Nastavak razvoja infrastrukture, dakle, EKSPO, završetak putnih koridora, pruge nove itd. saobraćajnice, škole, bolnice, zatim, drugi infrastrukturni objekti u celini, zato bih želeo da ukažem na jednu činjenicu budućem premijeru. Ta činjenica je da je potrebno obratiti pažnju o istovremenosti rokova da oni bočni putevi koji vode ka gradovima koji nisu direktno na autoputu, kao što je put prema Gornjem Milanovcu ili sada skoro završeni put prema Valjevu ili ovaj pomenuti put od Kraljeva do Pazara ili od Požege do Mačkata, za građane u praktičnom smislu te reči veoma je značajan pristup našim velikim saobraćajnicama. Mislim da o tome treba povesti računa.

U skladu sa infrastrukturnim projektima, ovde je pomenuta univerzitetska infrastruktura. To znači da ćemo imati situaciju da pored škola, vrtića, da ćemo izgraditi i neke fakultete. Ja ću vam napomenuti da to ima i te kako veze sa digitalizacijom i reći ću vam da najbolje stručnjake iz oblasti softvera ili programiranja zapravo školuje Matematički fakultet u Beogradu, smer informatika, zatim, računarstvo i softverski inženjering na Elektrotehničkom fakultetu i, zatim, informatika, informacioni sistemi na FON-u.

Koliko ja znam, FON je izgradio svoju zgradu. Elektrotehnika ima prostor. Molim vas da uzmete u obzir, pošto je određeno zemljište i u tom pogledu je napravljen plan, da se konačno izgradi Matematički fakultet u Beogradu, jer on daje najbolje stručnjake u oblasti programiranja i softverskog računarstva. Kada kažem da on daje najbolje stručnjake, ti stručnjaci se zapošljavaju u stranim kompanijama, prave svoje kompanije, ali ti stručnjaci su potrebni i javnom sektoru i ukazujem na činjenicu da u javnom sektoru nisu adekvatno nagrađeni kao u privatnom sektoru za takav rad.

Istovremeno, to me vuče da ukažem na paritet plata, iako su plate u povećanju, paritet plata u javnom sektoru nije dovoljno dobar i zalažem se za ono što je ranije, od čega se odustalo, dakle, uvođenje nekog odnosa i platnih razreda, da bi profesori i lekari bili vodeći zaslužni ljudi, jer znate dobro da ljudi ne upisuju fakultete koji imaju ove nastavničke smerove. Moramo učiniti i taj napor da se plate profesora povećaju i na taj način da napravimo bolji odnos stvari.

Hoću da vam kažem veoma važnu činjenicu, treće pitanje, dakle, spoljna politika koja je naše najteže pitanje danas u Srbiji. I zato je Zdrava Srbija ušla u koaliciju sa jasnim ciljem - zaštita nacionalnih interesa. Sad je potrebno državno jedinstvo po pitanju očuvanja nacionalnih interesa sad više nego ikad. Nacionalni interes, nije to neki apstraktni pojam, ljudi. Država je organizovano opštenje ljudi povezanih međusobno duhovnom solidarnošću, koji priznaju tu solidarnost ne samo razumom, već i snagom patriotske ljubavi, dostojanstvenim i hrabrim postupcima, a ona u duhovnoj suštini jeste otadžbina, oformljena i ujedinjena javnim pravom. To je duhovna osnova države.

Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244 štite da je južna srpska pokrajina u sastavu Republike Srbije i na tome ćemo i dalje insistirati. Nisu uvedene sankcije Ruskoj Federaciji, iako je bilo različitih pritisaka u tom pravcu, što takođe podržavamo.

Dakle, duhovnost koju mi nosimo, ona potiče sa istoka, od istočnih otaca. Tu duhovnost, od te duhovnosti potiču i Rusi. Kad neko kaže - Srbi i Rusi su duhovno isti narod, to znači da svi nosimo istu duhovnost sa istoka.

Prema tome, ovo što su ukinuli Dostojevskog na zapadu je isto kao što pokušavaju da donesu rezoluciju UN za genocid i isto je kao što pokušavaju da nepostojeću državu Kosovo stave u Savet Evrope. To su istovetne stvari. Oni time žele da pokriju svoju nemoć da zaustave dva velika rata koja se vode u svetu. Ne može se tim rezolucijama menjati formula genocida.

Završavam. Zdrava Srbija nema kandidata za ministre, ali postoje različiti načini davanja doprinosa za narod i državu.

Samo na kraju jedna rečenica. Dozvolite mi na kraju da se osvrnem na ličnost mandatara Vučevića. Miran i dostojanstven, školovan, pristojan, otmen i čovek od reči. Možda ne deluje temperamentno, ali kad govori o Srbiji, vidi se da rodoljublje iz njega isijava vrlo emotivno.

Zdrava Srbija i njeni poslanici podržaće izbor Miloša Vučevića za premijera i predložene ministre kao članove Vlade. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je meni da ovaj rečnik…

Član 107. dostojanstvo i član 104. uvredljive reči koje se koriste u Narodnoj skupštini.

Jasno je meni da ovakav čovek ne može uvredi i da njegove reči govore više o njemu samom nego o onome što izgovara drugima, ali ja ću vas podsetiti da je on uvredio i profesora kada je predsedavao onom uvodnom Skupštinom kad smo birali predsednicu parlamenta i to ga je uvredio na najgori mogući način, a tada mu niko nije odgovorio. Te neprimerene reči one unose zapravo jezik mržnje, a jezik mržnje unosi nasilje. Vi bi nasiljem da uspostavite nešto. Uopšte ne slušate sebe i ne vidite kako to radite. Treba poslušati način…

(Aleksandar Jovanović: Mlađana Dinkića.)

Gospodine Jovanoviću, nemojte da mi dobacujete.