Dobro. Zahvaljujem se.
Prosto da ne bi ostalo nedorečeno, ovde su se koristile vrlo generalne procene. Vlada je rekla, ministar je rekao, svi advokati su u službi Miroslava Miškovića, svi advokati su Miškovićevi plaćenici. Svi poslanici bivšeg režima su Miškovićevi plaćenici.
Sada neću da govorim u ministrovo, ja ću da govorim u svoje lično ime, jer sam dao izjavu koja je direktno prenošena u centralnoj informativnoj emisiji Televizije B92.
Dakle, govorim u svoje lično ime. Rekao sam – gospodin Dragoljub Đorđević je ranilac jednog od optuženih u postupku koji se vodi protiv Miroslava Miškovića i drugih. To je činjenica. Tu činjenicu ne može da opovrgne apsolutno bilo šta. Niti sam rekao da su svi advokati u službi Miroslava Miškovića, ni da su svi poslanici Demokratske stranke i SDS ili bilo koje druge partije u službi Miroslava Miškovića, rekao sam – gospodin Dragoljub Đorđević je zastupnik, odnosno branilac jednog od optuženih u postupku koji se vodi protiv Miroslava Miškovića. Mislim da je taj čovek četvrti optuženi, neću da mu spominjem ime nije korektno. To je činjenica. Ko iz te činjenice izvlači kakve zaključke, to je njegova stvar. Ali, prosto stvari tako stoje.

Dame i gospodo narodni poslanici, da, po amandmanu, ja sam pažljivo slušao raspravu poslanika bivšeg režima i načelnu i ovu danas u pojedinostima. Naslušao sam se pravničkih lekcija, i to pogrešnih pravničkih lekcija i pogrešnih finansijskih lekcija.
Hajde da se osvrnemo malo na ove pravničke lekcije. Odmah da kažem, nemam pravo da zamerim pravničko neznanje poslanicima bivšeg režima koji nisu pravnici. Oni to ne moraju ni da znaju. Ne mora to da zna ni gospodine Pavićević, ni gospodin Đurišić. Gospodin Veselinović bi već to trebalo da zna, jer se nadam da je čitao neke udžbenike iz oblasti teorije države i prava. U tim udžbenicima je mogao da pročita da kad se kaže zakon, reč zakon ima dva značenja – materijalno i formalno.
(Gordana Čomić, s mesta: Da li je ovo na dnevnom redu?)
Gospođo Čomić, da vi sada predsedavate, vi biste mi verovatno izrekli opomenu, pošto vam je to bila redovna praksa.

Možda biste me isterali iz sale, ali to vreme tiranije je prošlo, tako da ja sada mogu slobodno da govorim u Narodnoj skupštini.
Reč zakon ima materijalno i formalno značenje.

U materijalnom smislu, zakon je svaki opšti pravni akt. Dakle, u materijalnom smislu zakon je i Ustav, zakon je akt koga donosi Narodna skupština, zakon je u materijalnom smislu i uredba Vlade, zakoni su u materijalnom smislu i podzakonski akti ministarstava.
Šta je zakon u formalnom smislu? Ako koga donese zakonodavno telo po zakonodavnom postupku i koje nosi naziv zakona.
Mi sada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Ovaj Predlog zakona, odnosno danas kada ga usvojimo zakon, će biti zakon i u materijalnom smislu i zakon u formalnom smislu. Zašto? U formalnom smislu zato što je donelo zakonodavno telo po zakonodavnom postupku, naziva se zakon. U materijalnom smislu, kada pogledate član 1, član 2, član 3. i član 4, sve same opšte pravne norme.
U „Službenom glasniku Republike Srbije“ objavljuje se tekst zakona. U tekstu zakona, tj. u tekstu Predloga zakona ni u članu 1, ni u članu 2, ni u članu 3, ni u članu 4. ne pominje se bilo koje preduzeće. U članu 1. govori se o akcionarskom društvu koje nije javno u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a u članu 2. govori se o javnom akcionarskom društvu. Dakle, nigde se ne govori o bilo kakvom konkretnom preduzeću. Sve ove loše pravničke lekcije o tome da je ovo neki leks individualis, mada ja prvi put čujem za tu sintagmu, jednostavno ne stoje. Dakle, ovo je zakon i u materijalnom, ali istovremeno i zakon u formalnom smislu.
Što se tiče lekcija iz poštovanja Ustava, da kažemo nešto i na tu temu. Ustav Republike Srbije od 2006. godine donet je konsenzusom svih tada relevantnih političkih partija, s tim što je jedna partija, DS, kada je održan referendum za usvajanje Ustava, svim silama radila na tome da taj Ustav ne prođe i taj Ustav je prošao i taj Ustav važi. Danas oni koji su radili direktno protiv donošenja Ustava Republike Srbije pozivaju se na taj isti Ustav Republike Srbije. Politički to nije korektno, formalno-pravno jeste.
Hajde sada da pogledamo član po članu, član 1, član 2, član 3. i član 4. Šta nije ustavno u članu 1, šta nije ustavno u članu 2, šta nije ustavno u članu 3. i šta nije ustavno u članu 4? Kažite mi konkretno koji član Ustava je povređen u članu 1, u članu 2, u članu 3. i u članu 4. Predloga zakona? Nije povređen ni jedan. Da ne govorimo o tome da se danas na Ustav Republike Srbije pozivaju oni koji su ne samo te 2006. godine radili protiv toga da se on usvoji, koji su suštinski protiv koncepcije Ustava Republike Srbije o Republici Srbiji kao celovitoj i jedinstvenoj državi. Danas imate poslanike koji se pozivaju na Ustav, a faktički podržavaju politiku koja kaže da Kosovo i Metohija nije sastavni deo Republike Srbije. To je vrhunsko političko licemerje.
Ono što sam prvi put čuo, zaista ne znam da li je za to potrebno vrhunsko neznanje ili vrhunski politički avanturizam, da kažete da kad se dobit iz jednog privrednog društva koje je u većinskom državnom vlasništvu uplaćuje u budžet Republike Srbije, da je to rupa bez dna.
Ovo je praksa koju je uvela Vlada Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić i to, nažalost, nije bila praksa ni jedne prethodne Vlade.
Dakle, SNS i Aleksandar Vučić su započeli jednu novu ekonomsku politiku da dobit koju ostvare javna preduzeća i dobit koju ostvare privredna društva koja su u većinskom državnom vlasništvu, pa naravno da idu u budžet Republike Srbije. Sada treba biti vrhunski politički neobrazovan, pa reći kada se nešto uplaćuju u budžet Republike Srbije, onda je to uplaćivanje u rupu bez dna, a iz tog budžeta Republike Srbije se finansiraju i zdravstvo i školstvo i trudnice i deca i centri za socijalni rad itd, a za svim tim kategorijama lica poslanici bivšeg režima iz dana u dan liju krokodilske suze kako im navodno Vlada Republike Srbije uskraćuje određena prava.
Sada mi kada uplaćujemo novac u budžet Republike Srbije, javi se jedan glasnogovornik bivšeg režima i kaže – to je bacanje para, to je uplaćivanje u rupu bez dna. U kojoj civilizovanoj, evropskoj i vanevropskoj državi može da se desi da u skupštini kažete kada se novac uplaćuje u budžet države, da je to rupa bez dna?
Ono što je bila rupa bez dna, i vi to gospodine Sertiću, kao i ja, kao i svi građani Republike Srbije jako dobro znate, šta je bila rupa bez dna? Rupa bez dna je bila npr. „Razvojna banka Vojvodine“, rupa bez dna je bila „Agrobanka“, rupa bez dna je bio Fond za razvoj Republike Srbije do 2012. godine i danas je rupa bez dna Fond za razvoj AP Vojvodine. To su bile rupe bez dna.
Ovi koji vam danas drže lekcije, i to pogrešne pravničke i finansijske lekcije, i koji govore o tome da je uplaćivanje novca u budžet Srbije bacanje para i uplaćivanje u rupu bez dna, oni su upropastili kompletan finansijski sistem ove države i sanacija tog finansijskog sistema sada je na vama i na vašim kolegama iz Vlade.
Srpska napredna stranka ih pita – zašto su upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, zašto su upropastili Fond za razvoj Vojvodine, Fond za razvoj Republike Srbije, zašto su upropastili sve čega su se dohvatili.

I te kako ima veze. Zato što je ovaj Predlog zakona, gospodine Bečiću, jedan u nizu predloga zakona koje moramo da usvajamo da bismo ispravili katastrofalnu ekonomsku i finansijsku politiku koja je u Srbiji vođena od 2000. do 2012. godine, a nažalost, i dan-danas se vodi na teritoriji AP Vojvodine.
Pitajte poslanike bivšeg režima šta rade u vojvođanskim opštinama u kojima izgube vlast? Evo, neki dan su izgubili vlast u opštini Irig. I šta rade sa funkcionerima DS ili Socijaldemokratske stranke, kako li se već zove, kad izgube vlast u nekoj opštini? Gde ih prebacuju? U čuvani Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Pošto im se sužava broj opština u Vojvodini gde su na vlasti, ta Ada Kale je sve manja i manja, sad se ta Ada Kale zove Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Držali su nam lekcije o tome, kad smo usvajali budžet Republike Srbije, kako mi navodno kroz specijalizovane usluge pokušavamo hiljade naprednjaka negde da udomimo. Ja im sad kažem, a vi kažite da to nije tačno – koji god predsednik opštine koji je u DS ili u bilo kojoj stranci bivšeg režima to prestane da bude zato što je izgubio vlast, gde mu nalazite uhlebljenje? U Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine. Zato što više ne znate gde sa tim ljudima, šta sa njima da radite.
Šta ste radili, vi koji nam držite finansijske lekcije o tome da je uplaćivanje u budžet bacanje para i rupa bez dna? Ko je napravio tajkune tipa Dušan Borovica? Evo, gledam Dušana Petrovića. Ko je napravio problem firmi „Interkop“ iz Šapca? Ko je rekao tim ljudima – idi u „Razvojnu banku Vojvodine“, uzmi 20, 50, uzmi 100 miliona dinara ili evra, kupuj kamione, asfaltiraj, radi šta ti je volja i onda su te ljude u jednom momentu podigli.
Kad je sistem pukao, kada se pokazalo da taj sistem više nije održiv, ti ljudi su se našli u problemu. I Dušan Borovica i gospodin Rade iz „Interkopa“ može da zahvali vama, gospodo, iz DS, iz SDS ili kako li se već zovete, za situaciju u kojoj se oni sada nalaze. Vi ste tim ljudima najpre omogućili da se obogate, pa ste im onda zavukli ruku u džep i sad se pravite da vi ni za šta niste krivi.
Kad slušam poslanike bivšeg režima, nekad steknem utisak da ovi ljudi nikada nisu bili na vlasti. Ko je vladao Srbijom 12 godina? Ko danas vlada AP Vojvodinom? Ko? Građani Republike Srbije to znaju. Ali se vi sada pravite nevešti – nikad mi nismo bili na vlasti, nikad mi ništa loše nismo uradili.
Ovoj Vladi Republike Srbije je na leđa stavljen jedan ogroman teret. Ovim zakonom i nizom drugih zakona koje ćemo morati da usvojimo u narednom periodu, ispravljamo loše stvari koje su rađene u ovoj državi 10, 12, 14 godina.
Da li vi to podržavate ili ne? To se Srpske napredne stranke apsolutno ne tiče. Građani su rekli o vašoj politici sve što su imali da kažu 2014. godine. Građani su o vašoj politici rekli na svakim lokalnim izborima koji se održavaju bilo gde u Srbiji – nećemo partije bivšeg režima. I to je potpuno jasno.
Aleksandar Vučić je bio potpuno u pravu kada je rekao – doći će možda jedan dan kada će građani Srbije reći da neće ni Srpsku naprednu stranku, ali će morati da se pojavi neko treći na političkoj sceni Srbije koji će Srbiju da povede napred, da Srbiji da neki novi entuzijazam, neki novi duh. Ne možete to vi koji ste sistematski upropastili ovu državu za 12 odnosno 14, evo sad već ulazimo i u 15. godinu vaše vlasti u AP Vojvodina.
Dakle, zakon je dobar, zakon je reformski, zakon je u skladu sa Ustavom Republike Srbije i SNS će mirne i čiste savesti za ovaj zakon da glasa.

Što se tiče dahija, da su bile dahije, jesu, a da su bile dahije vidi se po tome u kakvom su stanju ostavile Srbiju 2012. godine, odnosno u kakvom je stanju AP Vojvodina 2014. godine. Da bi građanima bilo potpuno jasno kakva je strategija bivšeg režima - pričajte o svemu, samo nemojte da pričate o onome što smo mi radili. Evo, ja vas sada gledam u oči gospodine Petroviću i vas iz DS i kako se već zovete, kažite mi – da li je iko mogao da dobije pare, tj. kredit od Razvojne banke Vojvodine, a da to vrh DS nije odobrio i da li je iko dobio pare, a da vi to niste politički blagoslovili? Nije dobio niko. Gledam u vas gospodine Petroviću, vi ste tada bili u DS, bili ministar poljoprivrede.

E, sada, gospodine Bečiću, pošto ne smem lično da se obraćam poslanicima bivšeg režima po Poslovniku, evo, sada molim vas da vi pitate njih – da li je tačno da je gospođa Biljana Jovanović bila ta koja je odobravala kredite u Razvojnoj banci Vojvodine i istovremeno bila član Nadzornog odbora Tesla banke u Zagrebu? I jedna i druga banka su propale i propast i jedne i druge banke pala je na leđa građana Republike Srbije. Jel to tačno? Tačno je. Ali, nemojte o tome da se priča. Hajde, pozivajmo se na neke izmišljene sajtove, pričajmo o tome kako ova Vlada ne valja ništa, samo nemojte da govorite o onome što su stvarne društvene okolnosti koje su dovele, kao što kaže kolega Veselinović, Srbiju u ovakvu situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, nije tačno da je kreditni rejting Republike Srbije snižen, on je povećan i mi smo o tome govorili više puta i o tome postoje bezbroj dokaza.
Što se tiče političke koncepcije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni u jednom momentu nisam…

Jesam. Ja sam tražio repliku dok je gospodin Igor Bečić vodio sednicu.

Spomenuli su me i kolega Dušan Petrović i neki drugi poslanici. Rekli su mi da sam primitivan, da sam neznalica i tako dalje.

Meni lično ne smeta. Dakle, ja prihvatam i da sam primitivan i da sam neznalica, sve je to u redu, samo što pokušavam…

Samo pokušavam… (Isključen mikrofon.)   

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici bivšeg režima nam stalno postavljaju neka pitanja i mi kada odgovorimo oni se prave kao da odgovor nisu čuli.
Evo, na primer, pošto je gospodin Đurišić postavio to pitanje, a koja su to još nejavna akcionarska društva koja su u većinskom državnom vlasništvu. Pa, za jedno takvo privredno društvo ste vi gospodo iz bivšeg režima sigurno čuli, na primer „Galenika“, koja je sistematski upropašćena do te mere da je jedna od najboljih farmaceutskih kompanija u Evropi sada dovedena do prosjačkog štapa.
Ono što ja ne razumem kod poslanika bivšeg režima jeste sledeća stvar – vi kažete jedan zakon nije reformski zato što potiče od jedne Vlade koju vi ne podržavate i za koju smatrate da je loš. Pa, onda u skladu sa Poslovnikom koji ste vi doneli, resorni odbor predloži amandman na jedan od članova Predloga zakona i onda kažete – pa kako je to onda Odbor mogao da uradi i zašto je to uradio. Uradio je zato što je to u skladu sa Poslovnikom i zato što je Vlada Republike Srbije procenila da je amandman dobar i da suštinski popravlja tekst Predloga zakona.
Slobodno gospodine Đurišiću nastavite da mašete rukama, da dobacujete, to ste radili i na prethodnim sednicama, nemam nikakav problem sa tim.

Ja pričam o amandmanu o kome je otvorena rasprava i pokušavam da objasnim građanima Republike Srbije, ne poslanicima bivšeg režima jer njima očigledno ne vredi objašnjavati. Dakle, objašnjavam građanima Republike Srbije da su i resorni odbor i Vlada Republike Srbije dobro postupili. Odbor zato što je predložio amandman, a Vlada zato što je taj amandman prihvatila. Tu nema ničeg spornog.
Ali, ono što hoću da kažem i ovaj predlog zakona kao i svi drugi zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije donose se iz jednog jedinog razloga, zato što je nažalost i ja se ne radujem što je to tako, ali nažalost Republika Srbija je ekonomski razorena država. Mi državu pravimo iz početka. Mi je pravimo iz početka i kada je u pitanju njena privreda, kada je u pitanju njen finansijski sistem. To je Sizifov posao. Preuzeti vlast posle 12, odnosno 14 godina jedne pljačkaške, kriminalne politike je vraški težak posao. Nažalost taj posao sada mora da radi ova Vlada.
Vi iz bivšeg režima sada morate da se usaglasite, jer vi govorite načelno ili vi govorite o „Telekomu Srbije“. Pa, i u petak i danas, ja ne znam, nisam brojao …

Dakle, to je genijalna formulacija. Zaista, skidam kapu onome ko je smislio tako genijalnu formulaciju „briše se“ i napiše hiljade takvih amandman, ali ono što hoću da kažem, nisam vodio statistiku, ali mislim da su poslanici bivšeg režima bar jedno 200 puta spomenuli Aleksandra Vučića, izjavu iz 2010. godine. Neki su spominjali nakit, neki srebreninu, neki zlato, pitaj boga šta i onda kažu – a zašto vi govorite o „Telekomu Srbija“. A u stvari ni o čemu drugom ne govore nego o „Telekomu Srbija“.
Ona kada moj kolega Zoran Babić kaže da je Vlada Republike Srbije, da je menadžment „Telekoma Srbije“ uspeo za dve godine da uradi ono što oni nisu uspeli za 12 godina, onda kažu – ma, nemojte vi o tome da pričate, to je lako, to ste uradili ovako ili onako.
Ako je to tako jednostavno da se na ovaj način i u ovolikom procentu popravi poslovanje „Telekoma“, onda vas ja pitam kao jedan primitivan, neobrazovan čovek koji nema pojma ni o čemu - izvinite ako je sve to tako jednostavno, a što vi to niste uradili? Zašto „Telekom“ nije bio uspešan 2008. i 2010. godine, podjednako uspešan kao što je na primer uspešan sada.
Vi izjave Aleksandra Vučića, vi izjave ministara u Vladi Republike Srbije sistematski izvlačite iz konteksta. Nije isto i nije ista situacija u „Telekomu Srbije“ 2010. godine i danas u januaru 2015. godine. To je ono što vi uporno pokušavate da prećutite. To je ono na čemu insistira SNS. Da je situacija u „Telekomu“ mnogo bolja nego što je bila dok ste vi bili na vlasti. I ja sam rekao u raspravi po prethodnim amandmanima, zaista treba biti krajnje politički avanturista ili zaista veliki politički neznalica pa reći – pogrešno je kada se novac iz dobiti javnih preduzeća ili novac iz dobiti preduzeća koja su u većinskom državnom vlasništvu uplaćuje u budžet Republike Srbije zato što je to rupa bez dna. Pa, u kojoj državi u belom svetu je budžet rupa bez dna? Plačete, kukate, podržavate prosvetare, majke sa decom, bez dece…