Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić, replika.

Pravo na repliku, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nastavljamo dalje sa radom. Nema niko pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić: Kako nemam pravo?)
Zato što ste izazvali repliku.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Tražili ste Poslovnik.

Ne, tražili ste Poslovnik.

Kolega Milojičić je ranije tražio pravo na repliku, a ne u vezi izlaganja.
(Radoslav Milojičić: Nisam.)
Ne, mahali ste ovde Poslovnikom, tražili da vas pogledam i rekao sam u redu je, dobićete pravo na reklamiranje Poslovnika, tako da ne vidim u kom delu sam ja …
(Radoslav Milojičić: Nisam pre toga tražio repliku?)
Pre toga jeste, ali tada još nije ni govorio gospodin Marković.
(Radoslav Milojičić: Ja znam, imam intuiciju, on ne može ništa pametno da kaže.)
Znači, postali ste i baba gatara, gospodine Milojičiću?
Reč ima narodni poslanik Marković, po povredi Poslovnika.

Dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po Poslovniku.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Verovatno bih tako i uradio, ali gospodin Milojičić je na polovini svog izlaganja sam sebi isključio mikrofon, nisam ja.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik, Marijan Rističević.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Upravo ste sve rekli razloge zašto sam bio tolerantan, zato što se stalno žale kako nemaju pravo da diskutuju. Neka diskutuju, neka građani vide šta imaju da kažu, da ponude i neka ocene njihov rad.
Po Poslovniku, Miljan Damjanović.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 109, jer se gospodin Saša Radulović neposredno prva dva minuta obraćao poslaniku režima, Aleksandru Markoviću, i ukazivao da nije govorio o temi. Tema je stanovanje. Aleksandar Marković je iznosio podatke vezano za stanove koje, kako on makar tvrdi, su nestali bez ikakvog traga. Čak ako se ne varam o 70 stanova je rečeno, opštini Vračar.
E, sad, ja razumem da ga je on s druge strane upitao, ako već ima te podatke, zašto kao poslanik ne podnese ili opština ili javni pravobranilac ili ko već, tužbu protiv određenih lica jer smo mi u prošlosti baš u ovom parlamentu imali prilike da gledamo da su pojedini donosili ovde zatvorske košulje, a da su ih zatim uzimali za svoje savetnike. Pa, se plašim da će Aleksandar Marković jednog dana uzeti za savetnike iste one koje danas optužuje da su nešto pokrali. Znači, u tom smislu Saša Radulović je to mogao da govori, a ne vidim razlog zašto bi prikrivao bilo čiju krađu. Hvala.