Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saćesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani gospodine Linta,
na odsluženje vojnog roka u JNA sam otišao 19.06.1991.god u Kraljevo odakle sam ucestvovao u evakuaciji opkoljenih kasarni u Hrvatskoj tokom jeseni i zime 1991g , u TO Kostajnica sam prekomandovan 13.05.1991. gde sam ostao do pada RSK u Avgustu 1995. god.
Pošto u sadašnjem zakonu o PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA vojnici RSK nisu obuhvaćeni, moje pitanje je sledeće: Da li postoje bilo kakve inicijative da se izbeglim borcima RSK prizna status borca?

Poštovani,
Uz poštovanje za Vaš veliki doprinos na zaštiti životne sredine, molio bih Vas da nam pomognete u Šapcu, kako da sprečimo da prestane danonočno trovanje građana Šapca od strane gazda Stanka koji je sve potkupio, tako da slobodno ispusta otrovne materije,
Javnost zna da je registrovao firmu u Austriji i da kancoregeni otpad dovozi sa zapada i spaljuje u Šapcu. Uglavnom koristi vikend i noču gde intezivno kulja dim iz dimljaka. Ima pokriče tako što proizvodi đubriva ostalim danima. Takođe sve otrovne sustance u svom radu ispušta u reku Savu. Evo Vam broj telefona čoveka koji je godinama radio u đubrivima i on će Vam detaljno sve objasniti,
Dragan Marković , tel 0668624429
U očekivanju Vaše pomoči za spas naše dece i građana.
Srdačan pozdrav.

Kako je prisustvo zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije omogućeno licima sa medjunarodne poternice, stranim lobistima, stranim zvaničnim predstavnicima koji su aktivno lobirali bombardovanje, učestvovali u radu alijansi i da u vremenu kad je Srbija zasuta uranijumom, a ljudima, Spskom seljaku, poljoprivreniku, prosvetaru, na sednici o zakonu sprečavanja istraživanja i eksploataciji litijum a i bora... Ne! Niko nije insistirao da se odgovori na pitanje zbog čega se ćuti o zahtevu koji je upućen skupštinskom veću.
Sramota,.. Sramota je to što dopuštate da ponižavaju ljudie koji su za Vas glasali! Toliko o poštovanju seljaka, poljoprivrednika, prosvete,.. Važno je da ste se vi fino ispričali i exponirali.. Sretno do Expa, a onda ko živ ko mrtav
Znam, znam... Poslali ste zahtev,.. To nije dovoljno, to nije ono što očekujemo od Vas!

Poštovani Narodni Poslaniče hteo bi kao budući član vaše stranke Slobode Pravde da vas pitam da li će vaša ili naša stranka slobode pravde izaći na izbore sa Socijal demokratskom strankom Borisa Tadića Ekološkog Ustanka Aleksandra Jovanovića Zvanog Ćuta Demokratska Stranka Zoran Lutovac Pokret Slobodnih Građana Nova Stranka Zoran Živković Pokret Ne davimo Beograd Narodni Pokret Srbije Srbija Centar i Zeleno Levi Front i Pokret Zajedno -Moramo i evo najviše bi voleo kada bi izašle Stranke koje mogu maknuti Vučićev režim

Poštovana narodna poslanice i draga koleginice,
Pišem Vam kao dugogodišnji član SPS i kao građanin koji ima informacije da je kod nas posle 30 godina ukinuta domaća proizvodnja seruma protiv besnila, po svim parametrima više nego uspešna. Osim toga, u Pasterovom zavodu kao Nacionalnoj referentnoj ustanovi za besnilo događaju se upozorenja pred otkaze, drastičan pad stručnog rada na besnilu, o čemu sam podneo i tužbu Sudu časti LKV. Nadam se da Vi kao narodna poslanica možete da pomognete da se situacija u Pasterovom zavodu vrati u normalne tokove. S poštovanjem,
Prof. dr Dušan Lalošević
064/1370912
dusan.lalosevic@mf.uns.ac.rs

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?