Javno slušanje o Nacrtu strategije trgovine Republike Srbije, u organizaciji Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turzam i energetiku, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić zahvalio se na prisustvu predstavnicima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Privredne komore Srbije, koji su inicijatori ovog javnog slušanja, kao i narodnim poslanicima, predstavnicima Ministarstva privrede, Ministarstva rudarstva i energetike, predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije, istaknutim privrednicima, predstavnicima Udruženja za zaštitu potrošača i novinarima koji se bave privredom i trgovinom. Naveo je da je ovo drugo javno slušanje u organizaciji ovog Odbora u tekućem sazivu.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić, naglasivši značaj, sada već ustaljene prakse održavanja javnih slušanja. On je istakao da se time, ne samo stručnoj već i široj javnosti, jasno pokazuje čime se to država bavi i šta planira i otvara mogućnost da svako može da sa svoje strane uputi komentar ili predlog, kako bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja.

„Taj način rada je jedan od najvažnijih primera suštinske razlike u odnosu i prema poslu, ali i prema državi i društvu, koji mi pokazujemo danas, u odnosu na neka prethodna vremena“, smatra Orlić. Posebno je naglasio značaj teme koja će biti obrađena na tom javnom slučaju, a to je strateški dokument iz oblasti privrede i trgovine.

„Tu vrstu tema dnevna politika gura u drugi plan. U fokusu su pre svega čisto političke teme, poput referenduma i predstojećih izbora, možda i ponajviše zbog toga što bar dve, ako ne i cele tri grupacije različitih stranaka koje su rešile da na tim izborima učestvuju, već uveliko svoje izborne kampanje koncentrišu - na ulici. Ali mi pokazujemo da ne dozvoljavamo da njihova dnevna politika i sve što u to spada, gurne pitanja poput privrede i trgovine, a pre svega strateškog razvoja zemlje, u neki drugi plan, već se njima bavimo uvek“, konstatovao je Orlić.

On se posebno osvrnuo na deo Strategije koja se odnosi na pitanje digitalizacije, koja predstavlja jedan od najboljih pokazatelja da mi danas menjamo svoju državu i oblikujemo društvo da bude, u najboljem mogućem smislu, društvo dostojno milenijuma u kojem živimo.

Podsetio je prisutne na 2014. godinu i prvu Vladu Aleksandra Vučića, kada je prvi put pomenuta digitalizacija, što je mnogima tada zvučalo kao čist futurizam, kazao je Orlić.

„Pogledajte put koji smo prešli od tada, kada je malo ko razumeo šta ta reč uopšte znači. Danas svaki čovek u Srbiji razume šta je digitalizacija, jer je svojim očima video šta je sve obezbedila, dobro i korisno, za sve u ovoj zemlji. Posebno je to značajno u vreme borbe protiv pandemije. Upravo zahvaljujući uspešnoj digitalizaciji, između ostalog, mi danas možemo da kažemo da smo na najbolji mogući način sistemski državni odgovor na pandemiju dali, ali i unapredili uslove i za trgovinu i za druge delatnosti, trajno“, ocenio je Orlić.

Orlić je istakao da je zvanična državna politika koju je postavio, lično projektovao i koju predvodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a na kojoj zajednički rade i Vlada i Narodna skupština, posvećena strateškim pitanjima, na vreme i uz maksimalnu realizaciju.

„To je politika modernizacije, koja čini da nam ne samo trgovina napreduje, već da ona bude impuls, kao što treba i mora da bude, i za druge grane privrede. Ta politika formira rešenja koja su moderna, konkurentna i uspešna, kako u ovoj oblasti, tako i u svim drugim sferama društva“, zaključio je potpredsednik Narodne skupštine.

Nacrt strategije trgovine Republike Srbije do 2025. godine, učesnicima javnog slušanja,
predstavili su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija
državni sekretar Uroš Kandić, v.d. pomoćnika ministra Jasmin Hodžić,
iz Sektora za trgovinu, usluge i politiku konkurencije Željko Rakić, kao i sekretar
Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović.

Zatvarajući javno slušanje, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Veroljub Arsić naveo je da Narodna skupština pruža punu podršku modernizaciji trogovine i da će Odbor dati svoj doprinos u okviru svojih nadležnosti.

Javno slušanje je organizovano uz podršku UNDP i Švajcarske agencije za saradnju, kroz projekat „Jačanje demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“.

Održano javno slušanje temu: Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji

Javno slušanje na temu: Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji, održano je u Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine.
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, učesnicima javnog slušanja preneo je glavne poruke sa klimatske Konferencije, na kojoj je učestvovao u okviru debate predsednika parlamenata, u organizaciji Interparlamentarne unije. Istakao je da je borba protiv klimatskih promena postala glavna tema u današnjem svetu i najvažniji deo nacionalnih politika.

Dačić je naveo da je Srbija aktivna u toj borbi i da su ove godine napravljeni krupni koraci u doprinosu globalnim nastojanjima, pre svega kroz usvajanje Zakona o klimatskim promenama i seta od četiri zakona iz oblasti energetike. „Narodna skupština će svojim aktivnostima i dalje raditi na unapređivanju regulatornog okvira i implementaciji zelene agende u Srbiji“, istakao je Ivica Dačić.

U svom obraćanju, ukazao je i na višegodišnji uspešan rad neformalne Zelene poslaničke grupe.

Predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac istakao je da je u Narodnoj skupštini za manje od godinu dana doneto šest zakona iz oblasti zaštite životne sredine i da su svi članovi Odbora veoma zadovoljni tom aktivnošću. To takođe, kako je istakao, govori i o aktivnom radu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Na panelima koji su usledili, predstavnici državnih institucija izneli su stavove po pitanju klimatskih promena i razmatrali načine za rešavanje tog problema. Usledile su dve panel rasprave u kojima su učestvovali: Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstvo zaštite životne sredine; prof. dr Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Jelena Blagojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Đorđe Milić, pomoćnik ministra, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ivana Vilotijević, sekretar Sekreterijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda; Dubravka Filipovski, koordinator neformalne Zelene poslaničke grupe; Nada Lazić, specijalni savetnik za održivi razvoj, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Goran Pejanović, pomoćnik direktora, Sektor nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda, Republički hidrometeorološki zavod; Danijela Božanić, klimatolog; prof. dr Ratko Kadović i prof. dr Vasilije Isaje u ime Univerziteta u Beogradu.

U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine održano je javno slušanje na temu „Sprovođenje sporazuma Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP26 u Srbiji“.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, organizovao je javno slušanje na temu: PREDSTAVLjANjE BUDžETA ZA 2022. GODINU I ZAVRŠNOG RAČUNA BUDžETA ZA 2020. GODINU.
U uvodnom obraćanju, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izrazio je zadovoljstvo što taj po mnogo čemu najvažniji zakon za svaku Vladu i svaki parlament, još jednom dolazi na vreme i da je po svom sadržaju sveobuhvatan, jasan i da detaljno predstavlja našu, ne samo finansijsku i razvojnu, već i ukupnu politiku u sledećoj godini.

„Otkako je Vlada utvrdila predlog Budžeta za narednu godinu ja nisam čuo nijednu krupnu zamerku na njegovu strukturu i sadržaj, pa čak ni od onih koji će baš u svemu da pronađu manu i ovoj vladi i ovom parlamentu. Ovaj budžet je najbolje ogledalo naše stabilne ekonomske slike, a pre svega naših velikih razvojnih ambicija u godini pred nama. Složiću se sa onima koji kažu da je ovaj budžet okrenut i podizanju standarda naših građana, što se vidi kroz čitav niz planiranih podsticaja, pre svega podizanja plata i penzija. Takođe, izuzetno je važno što se planira rast javnih investicija i u narednoj godini, što dovoljno govori o brizi države za razvoj naših kapitalnih sistema“, rekao je Dačić.

On je naglasio da je budžet realni odraz naše ekonomske moći, projektovan je na rast od 4,5 odsto, što nakon očekivanih sedam odsto u ovoj godini jasno govori da je naša ekonomija zdrava i da postoje svi razlozi da bude poboljšan materijalni položaj građana i ostvarena ulaganja u najveće projekte.

Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, pozdravila je niz relevantnih gostiju koji su uzeli učešće u javnom slušanju i dala reč državnom sekretaru u Ministarstvu finansija Saši Stevanoviću, koji je predstavio Budžet za 2022. godinu.

Stevanović je istakao da je Predlog budžeta za 2022. godinu pre svega razvojni, sa predviđenim rastom bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto, a da je vrlo izvesno da će on biti i preko 7 odsto. Naveo je da je javni dug na nivou centralne države projektovan na 55,5 procenata, dok ćemo ovu godinu završiti sa najviše 58,2 procenta na nivou opšte države, odnosno 57,3 na centralnom nivou.

„Ono što je jako dobro je to da smo promenili pravac kretanja, preusmerili krivu koju smo imali prošle godine usled pandemije i pada privredne aktivnosti. Učešće javnog duga pada u odnosnu na BDP i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama“, rekao je Stevanović. Prema njegovim rečima projektovani budžet i planirani deficit u budžetu za 2022. godinu je 3 odsto BDP, odnosno 200,2 milijarde dinara, a ukupni planirani prihodi su 1.516,8 milijardi dinara.

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović predstavio je Završni račun budžeta za 2020. godinu. On je naglasio da su ostvareni prihodi i primanja budžeta Republike Srbije za 2020. godinu iznosili 1.301,9 milijardi dinara, što predstavlja 100,8 procenata u odnosu na plan. „To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri konzervativno planiraju budžet, te su sve pozicije u Budžetu na prihodnoj strani realizovane u većem iznosu u odnosu na plan“, rekao je Pejović.

Usledila je diskusije zainteresovanih učesnika javnog slušanja, nakon koje je predsednica Odbora u završnoj reči istakla da je rasprava koja se vodi u parlamentu u kritičkom, ali konstruktivnom dijalogu, i da doprinosi tome da su institucije naviknute da poštuju u sve većem obimu preporuke Državne revizorske institucije, što dovodi do smanjenje samih prekršaja. „Time smo dobili, na neki način, i priznanje Evropske komisije koja je u svojim izveštajima apostrofirali da je eksterna revizija od strane i poslanika i DRI pojačana i da daje rezultate“, rekla je Tomić. Ona je podsetila da je i Svetska banka u svojim ocenama o transparentnosti budžeta dala dobre ocene.

Tomić je naglasila da će Odbor nastaviti svoj aktivan rad, kao i praksu održavanja sednica van sedišta Narodne skupštine, koje su se pokazale kao izuzetan način za jačanje saradnje sa lokalnim samoupravama.

Jedanaesto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Domu Narodne skupštine.
Javno slušanje otvorila je predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević, zahvalivši se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima pravosudnih i nezavisnih državnih organa, organizacijama civilnog društva, predstavnicima međunarodnih organizacija, Univerziteta i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.

Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.

Deseto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, zameniku gradonačelnika Novog Sada Milanu Đuriću, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Ogranka advokata u Novom Sadu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Tokom diskusije, koja je usledila, učesnici javnog slušanja iznosili su svoje komentare na tekstove akta o promeni Ustava Republike Srbije i nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, kao i predloge za njihovo dalje unapređenje.

Deveto javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Kragujevca.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu i doprinosu ministarki pravde Maji Popović, predsedniku Skupštine Grada Kragujevca Nikoli Dašiću, sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Društva sudija Srbije i Advokatske komore u Kragujevcu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Kragujevcu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine, podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, a da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. maja, utvrdio da je navedeni Predlog podnet u propisanom obliku i o tome podneo Izveštaj Narodnoj skupštini. Narodna skupština je potom na posebnoj sednici, 7. juna razmotrila i dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog za Promenu Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ustavnih promena i ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom postupku, Odbor je tokom aprila, maja i juna organizovao sedam javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Na javnim slušanjima učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica.

Nadalje je objasnila da je na 45. sednici, od 23.juna, Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti. Dodala je i to da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 3. septembra održao sednicu na kojoj su članovi Odbora zajedno sa članovima Radne grupe razmatrali završne tekstove ustavnih amandmana i ustavnog zakona, koje je Radna grupa utvrdila tokom 13 sednica, koliko ih je do danas održano. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst Nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je juče bio predstavljen na javnom slušanju u Nišu, a danas u Kragujevcu, a koji će biti predstavljen stručnoj javnosti i u Novom Sadu i Beogradu, navela je Žarić Kovačević.

Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić, koji je izrazio zadovoljstvo što je Kragujevac domaćin jednog od četiri javna slušanja na temu promene Ustava RS u oblasti pravosuđa i ukazao na simboliku donošenja prvog Sretenjskog ustava 1815. godine, baš u ovom gradu. Podelio je sa prisutnima vest da će Kragujevac uskoro otvoriti Pravosudni centar, koji će, kako je rekao, biti ponos države Srbije i njenih građana.

Ministarka pravde Maja Popović, takođe je izrazila zadovoljstvo povodom skorog otvaranja Pravosudnog centra u Kragujevcu i pozvala prisutne da učestvuju na njegovom otvaranju, u oktobru ove godine. Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa i ponovila je da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. Istakla je da su promene najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije. Imajući to u vidu, Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. „Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji“ , naglasila je ministarka. Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije (GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije.

Ministarka je zamolila prisutne da se preporuke i sugestije daju u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, kako bi bile i usvojene.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se svim učesnicima javnog slušanja održanog u Skupština Grada Kragujevca.

Osmo javno slušanje o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Skupštini Grada Niša.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, predsedniku Skupštine Grada Niša Bobanu Džuniću sudiji Ustavnog suda i članu Venecijanske komisije za Srbiju prof. dr Vladanu Petrovu, članovima Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, predstavnicima sudova, tužilaca, Društva sudija Srbije i Advokatske komore u Nišu, kao i predstavnicima Pravnog fakulteta u Nišu i Pravosudne akademije.

Predsednica Odbora podsetila je učesnike javnog slušanja o dosadašnjem toku procesa promene Ustava, ukazavši da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici održanoj 6. septembra 2021. godine, na predlog Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije, utvrdio tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije i tekst nacrta ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXX na Ustav Republike Srbije, koji će biti predstavljeni i razmatrani na ovom i narednim javnim slušanjima.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da Skupština bude domaćin ovog skupa i mogućnosti da se u direktnoj razmeni mišljenja, sa svih relevantnih aspekata, doprinese sagledavanju ove značajne teme. Istakao je da današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje posvećenost zadacima i izazovima koju su pred Republikom Srbijom i spremnost, da poštujući sve principe modernog evropskog društva, urede institucionalne okvire kako neophodne preduslove o odlučivanju o najvažnijim pravnim pitanjima. „Svaki proces, a posebno proces promene najvažnijeg pravnog akta u državi, složen je i odgovoran posao, koji podrazumeva aktivan pristup, kako pojedinca, tako lokalne samouprave i države“, naveo je Džunić i dodao da se samo u saradnji svih ovih segmenata, na transparentan način može doći do rešenja koja su objektivna, dugoročna i efikasna.

Ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, obrazložila je razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa.

„Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije“, istakla je ministarka. Ona je naglasila da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa.

„Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Zato očekujem da će Evropska Komisija ceniti napore koje Srbija ulaže kako bi promenila Ustavne odredbe u pravosuđu“ , rekla je ministarka.

Ministarka pravde navela je koje promene podrazumeva tekst akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.

„Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa“, navela je Popović.

Ministarka pravde je navela da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije ( GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca. Time će Srbija postati privlačnija za strane investicije, koje će posredno dovesti do povećanja standarda građana“ naglasila je ministarka.

Nakon diskusije, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se svim učesnicima javnog slušanja održanog u Skupština Grada Niša.

Javno slušanje na temu: „Digitalizacija u privredi - potencijali i izazovi“, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održano je danas u Naučno tehnološkom parku, u Čačku.
Na početku javnog slušanja, obratio se akademik Muamer Zukorlić, istakavši značaj održavanja javnih slušanja, a naročito organizovanje javnih slušanja van sedišta Narodne skupštine, na kojima učestvuju pored narodnih poslanika, predstavnici izvršne vlasti kao i predstavnici relevantnih institucija.
Ideja o otvaranju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku pokazala se kao odlično rešenje, naročito u pogledu privlačenja investitora iz sveta, kao i mogućnosti da se građani upoznaju sa savremenom tehnologijom koja se razvija u parkovima, naveo je Zukorlić.
Istakao je da je u planu osnivanje naučno- tehnološkog parka u Novom Pazaru, te da su ova iskustva i saznanja u tom smislu dragocena.
Muamer Zukorlić, osvrnuo se na današnju temu Javnog slušanja: „Digitalizacija u pripremi – potencijali i izazovi“ i ocenio da je digitalizacija izuzetno važna za privrednike jer omogućava lakšu realizaciju privrednih procesa. Istakao je da digitalizacija pruža veću efikasnost i bolji kvalitet u poslovanju kroz olakšanu komunikaciju između državnih organa i privrede. Takođe, dodao je da će digitalizacija omogućiti svakom građaninu koji je konzument privrede, olakšanu komunikaciju sa privrednim subjektom.
Dr Vladimir Orlić, potpredsednik Narodne skupštine čestitao je Odboru na organizovanju javnih slušanja koje se bave digitalizacijom u raznim oblastima, sa velikim uspehom, pokazujući šta se do sada digitalizacijom postiglo, koji se izazovi koje digitalizacija nameće, kao i koji su budući projekti koje digitalizacija uslovljava. „Pokazali smo da smo u stanju da se bavimo važnim temama koje su dostojne milenijuma u kom se nalazimo na pravi način“. On je istakao da se samo udruživanjem privatnog i javnog sektora može napraviti iskorak u smeru digitalizacije. Ukazao je na to da se digitalizacija u privredi može posmatrati iz različitih uglova, omogućavajući da poslovni trendovi budu brži i dostupniji, zatim omogućavajući privlačenje domaćih i stranih investitora, kao i kreiranje novih usluga, poput digitalnih arhiva i korišćenje takvih usluga od strane svetskih kompanija, pa sve do ostvarivanja potpuno novih poslova za građane.
Prisutnima se obratila i Marina Raguš, predsednik Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju, koja je istakla da su prethodna javna slušanja organizovana kako bi se svim zainteresovanim stranama predstavili postignuti rezultati digitalizacije u različitim oblastima. Ona je pohvalila Kancelariju za e-upravu i informacione tehnologije, koja se danas međunarodno prepoznaje po uspešnoj primeni samog procesa vakcinacije, ali i drugim servisima koje Kancelarija nudi svojim građanima. O uspešnosti primene digitalizacije navela je i data centar Kragujevcu, u kom se nalaze pohranjeni podaci svih građana Srbije, a sa kojima posluju neke od najvećih kompanija informacionih tehnologija u svetu. Raguš je istakla da će digitalizacija i veštačka inteligencija transformisati svakodnevicu države, društva i pojedinca i najavila javna slušanja Odbora koja će se održati u Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.
Skup je pozdravio i Vladan Milić, pomoćnik gradonačelnika Čačka, koji je prisutnima poželeo uspešan rad i izrazio zadovoljstvo što je Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine prepoznao Čačak kao grad koji ide u korak sa vremenom kada je u pitanju digitalizacija.
O aktivnostima Državnog data centra i Naučno-tehnološkog parka Čačak, odnosno dosadašnjim rezultatima i budućim planovima, govorili su dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Slaviša Antić, pomoćnik direktora Kancelarije i Mirko Pešić, v.d direktor Naučno-tehnološkog parka Čačak.
O digitalizaciji u privredi, odnosno potencijalima i izazovima, govorili su i dr Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci, prof. dr Miloš Cvetanović, državni sekretar, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Nenad Milivojević, šef Odseka za industrijski razvoj, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija predstavio je Strategiju industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, sa Akcionim planom za njeno sprovođenje, za period 2021-2023. godine, sa akcentom na poseban cilj strategije: „Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje”.
O digitalizaciji u privredi govorio je i Predrag Nikolić, iz Privredne komora Srbije, odnosno Centara za digitalnu transformaciju Srbije, a prisutnima se na skupu obratio i Dragan Filipović, član Gradskog veća Grada Čačka.
Javnom slušanju prisustvovao je veliki broj članova i zamenika članova Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Vladica Maričić, Milijana Sakić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milica Dačić, Biljana Jakovljević, Nataša Jovanović i Bratislav Jugović, koji su učestvovali u diskusiji, nakon predstavljanja postignutih rezultata u privredi digitalizacijom.
Javno slušanje je održano uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Javno slušanje na temu: „Digitalizacija u Srbiji – Otvoreni podaci i njihova upotreba“, održano je danas u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Otvarajući javno slušanje, potpredsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo akademik Muamer Zukorlić izrazio je zadovoljstvo što se program javnih slušanja na ovu temu uspešno realizuje, najviše zahvaljujući radu i naporima Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju. Zukorlić je naveo da je važno da se narodni poslanici dobro upoznaju sa ovom temom, kao i da se podiže svest, kako kod donosioca odluka, tako i kod građana, o neophodnosti digitalizacije i svih prednosti koje ona donosi. Upotreba otvorenih podataka ima i svoje slabosti, i na to treba da se obrati pažnja, ukazao je predsednik Odbora, navodeći da tehnologija postoji zbog čoveka i da tehnološki razvoj treba da bude podređen čoveku, te da ga ničim ne sme ugroziti.

Predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju Marina Raguš, na čiju inicijativu Odbor organizuje javno slušanje, naglasila je da će veštačka inteligencija, koja će uskoro biti puštena u etar, drastično promeniti naše društvo i da je važno da razumemo šta znače otvoreni podaci i kako dobro mogu da se iskoriste za unapređivanje kvaliteta života građana.

Šefica delegacije Narodne skupštine pri Parlamentarnoj skupštini OEBS Vesna Marković istakla je da OEBS veliku pažnju posvećuje ovoj temi, navodeći nedavno održanu konferenciju, koja se bavila ulogom otvorenih podataka u privrednom razvoju, poslovnom planiranju i iskorenjivanju korupcije. Marković je izrazila uvrenje da će ovo javno slušanje doprineti boljem sagledavanju mogućnosti koje pruža upotreba otvorenih podataka.

Stalna predstavnica Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji (UNDP) Fransin Pikap istakla je važnost dostupnosti visokokvalitetnih podataka, ukazujući da su otvoreni podaci neophodni deo svakog dobrog procesa kreiranja politika.

Tokom javnog slušanja, na temu digitalizacije u Srbiji i upotrebe otvorenih podataka, govorili su direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu doc. dr Mihailo Jovanović, pomoćnica direktora ove Kancelarije Dragana Bećić, kao i prva sekretarka ambasade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Republici Srbiji Šantel Ker, direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji (Swiss Cooperation Office) Ričard Koli i koordinatorka za standardizaciju i otvaranje podataka u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Andreja Gluščević.

Učesnicima javnog slušanja obratili su se predstavnik Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj i projekte Grada Niša Đorđe Antić, predstavnik organizacije „Sigurne staze“ Igor Velić i asistentkinja na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Tijana Ležaić.

U okviru javnog slušanja, otvorena je izložba „Otvoreni podaci za otvorenu budućnost”, u Centralnom holu Doma Narodne skupštine, koju će do kraja jula meseca 2021. godine moći da pogledaju narodni poslanici, kao i svi posetioci Narodne skupštine.

Sedmo javno slušanje na temu promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, održano je u Skupštini Grada Kragujevca, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević pozdravila je predstavnike sudova, tužilaštava i Advokatske komore Kragujevac, koji su prisustvovali skupu i izrazila zahvalnost zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine Branku Marinkoviću na podršci koju skupu daje svojim prisustvom.

U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Kragujevca Nikola Dašić. On je izrazio zadovoljstvo što je Kragujevac, kao mesto u kojem je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, Sretenjski ustav, domaćin današnjeg skupa. Dašić je iskoristio priliku da se zahvali Vladi i Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, na podršci zbog koje će Kragujevac uskoro dobiti potpuno novu zgradu Palate pravde.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

U diskusiji koja je usledila prisutni su razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Šesto javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je u Skupštini Grada Novog Sada.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu ministarki pravde Maji Popović, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsednici Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović, i predstavnicima sudova, tužilaca i Advokatske komore u Novom Sadu.

U uvodnom izlaganju predsednica Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović istakla je da je neophodno promeniti određene odredbe pravosuđa u cilju uspostavljanja boljeg sistema, predlaganja izbora, premeštaja i prestanka sudijske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i njihovih zamenika. Ona je naglasila da je proces promene Ustava veoma složen i sveobuhvatan i izrazila uverenje da je otvoren dijalog najbolji put za pronalaženje rešenja za sve probleme u svim oblastima u našem društvu, te je učesnicima poželela uspešan rad.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla je da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Peto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Domu Narodne skupštine.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su pored narodnih poslanika učestvovali predstavnici pravosuđa, advokatskih komora, univerziteta, kao i civilnog sektora koji se bavi vladavinom prava. Da uzmu učešće na Petom javnom slušanju pozvani su predstavnici ambasada zemalja Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija Delegacije EU u Srbiji, OEBS i Kancelarije SE u Beogradu.

Na početku javnog slušanja prisutnima se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. On je rekao da je procedura za izmenu Ustava kompleksna i iziskuje saglasnost u praktično svim granama vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, a na kraju i potvrdu predloženih promena na referendumu. Ne manje važno od institucionalne procedure je, tvrdi Dačić, i učešće široke javnosti u pripremi ustavnih promena, jer samo to je garancija da će se doći do rešenja koja će biti primerena našem demokratskom razvoju, kao i usklađena sa našim obavezama koje proističu iz pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

On je naglasio da su tokom prethodna četiri javna slušanja obavljene veoma dobre diskusije u izuzetno širokom krugu učesnika i da će iz svih tih razgovora bez sumnje proisteći dobra i korisna rešenja. Dačić je zamolio učenike da krajnje otvoreno i konkretno iznesu sve sugestije, pa i iskustva iz sličnih procedura u drugim državama, jer postoji otvorenost za sve predloge koji mogu da doprinesu da ustavni okvir naše zemlje bude savremeniji i pravičniji.

On je međutim ukazao i na to da se javlja kao paradoks da se Narodna skupština najviše zalaže za promenu Ustava, a da oni kojih se to tiče, odnosno sudije i tužioci, ne izražavaju veliku podršku. Paradoks je, kako kaže, i da se mnoge političke stranke koje govore o tome da su proevropske političke stranke, takođe protive promeni Ustava.

„Zato je moje pitanje upućeno vama iz diplomatskog kora, da li je ovo što radimo u skladu, između ostalog, sa vašim preporukama? Ovo nije domen političke borbe, ovo je domen priče o nezavisnosti pravosuđa. To govorim jer ne bih voleo da se ova priča pretvori u odnos vlasti i opozicije, stranaka jedne ili druge orjentacije, a da se ovo što radimo na kraju doživljava kritike i ako se to radi na vašu preporuku, zato bi bilo značajno da se čuje i vaš stav“, zaključio je predsednik Narodne skupštine.

Ministarka pravde ,kao ovlašćeni predstavnik predlagača, rekla jeda su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

U nastavku je usledila diskusija u kojoj j su prisutni razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je Četvrto javno slušanje „Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa“, u Nišu, u prisustvu predstavnika sudova, advokatske komore Niša, Pravosudne akademije i Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnici civilnog društva.
Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, imajući u vidu značaj ustavnih promena koje slede, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih pravosudnih institucija, predstavnici Beogradskog univerziteta, strukovna udruženja i stručna javnost.

Predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da grad Niš bude uključen u jedan tako značajan proces kao što je promena najvišeg pravnog akta.

„Današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje našu posvećenost zadacima i izazovima koji su pred nama i spremnost da poštujući sve principe modernog evropskog društva, unapredimo institucionalne okvire. Svaki proces, a posebno proces promene najvišeg pravnog akta složen je i odgovoran posao i podrazumeva aktivno prisustvo pojedinaca, stručne javnosti i lokalne samouprave. Samo u sinergiji možemo doći do efikasnih i dugoročnih rešenja“, rekao je Džunić u uvodnom obraćanju.

Razloge za promenu Ustava objasnila je , kao ovlašćeni predstavnik predlagača ministarka pravde Maja Popović, rekavši da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.

Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održano je danas u Narodnoj skupštini.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević zahvalila se na prisustvu predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, ministarki pravde Maji Popović, direktoru Pravosudne akademije, predstavnicima civilnog društva, međunarodnih organizacija, delegaciji Evropske unije, OEBS, kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i predstavnicima ambasada.

Obraćajući se na otvaranju javnog slušanja, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je naveo da ovom serijom javnih slušanja imamo nameru da u postupak promene Ustava uključimo sve relevantne društvene faktore, da čujemo njihove stavove i predloge i da na taj način obezbedimo što je moguće veću saglasnost oko budućeg ustavnog teksta. Istakao je da promene Ustava, nisu, niti bi trebalo da budu lak posao i dodao da će se posle 15 godina menjati najviši pravni akt naše zemlje i da ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Predsednik Dačić je informisao učesnike skupa da će se posle današnje diskusije, nastaviti razgovori sa svima koji mogu da pomognu da se dođe do najboljih rešenja i dodao će razgovori biti obavljeni i van Beograda – u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.

Predsednik Narodne skupštine obavestio je prisutne da će Narodna skupština na Posebnoj sednici, 8. juna razmatrati pitanje promene Ustava, odnosno predlog odluke da se pokrene procedura ustavnih promena. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja trebalo bi da utvrdi predlog teksta ustavnih promena o kojem će ponovo odlučivati Narodna skupština, posle čega će uslediti referendum na kojem će se o predlozima izjasniti svi građani, naveo je Dačić.

Na javnom slušanju obratila se i ministarka pravde Maja Popović, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, koja je objasnila razloge za promenu Ustava, u oblasti pravosuđa. Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine i one su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, potom Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Ministarka Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da u okviru ove diskusije dođemo do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije izneli mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.