U vreme pisanja ove analize (kraj maja, početak juna 2023. godine) česta tema u javnom diskursu u Srbiji jesu vanredni predsednički i parlamentarni izbori. Svaki put kada je posredi određena politička kriza u državi, preti se raspisivanjem vanrednih izbora i odmeravanjem snaga na biračkim mestima. Pritom, svaki novi izbori koštaju, a javna sredstva koja se izdvajaju za finansiranje političkih aktivnosti su izuzetno velika i mere se u milijardama dinara, odnosno desetinama miliona evra. Samo za prethodne izbore održane u aprilu 2023. godine utrošeno je više od 2,1 milijarde dinara (nešto preko 18 miliona evra), od čega skoro 90% svih troškova predstavljaju novčana sredstva iz javnih izvora. Upravo zbog ovakvih činjenica, javnost bi trebala da bude veoma motivisana da aktivno uzme učešće u donošenju ključnog propisa za oblast finansiranja političkih aktivnosti. Ipak, usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) usledilo je nakon dva međustranačka dijaloga i konsultacija sa relevantnim međunarodnim organizacijama, ali bez uključivanja šire domaće javnosti (pa i nekih državnih organa).
Budžet Republike Srbije predstavlja dokument koji se donosi u obliku zakona u kom se planiraju prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci države tokom jedne kalendarske godine. Ustavni osnov za donošenje Zakona o budžetu sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom
Otvoreni parlament je u proteklom periodu informisao i edukovao građane i građanske inicijative
o načinima na koje mogu doći do svojih predstavnika u parlamentu i ohrabrivao ih da probleme
lokalnih zajednica, koji su u nadležnosti Narodne skupštine, predstave narodnim poslanicima.
Građani su pokušali da, kroz različite institucionalne mehanizme, u saradnji sa narodnim
poslanicima, reše određeni lokalni problem ili ga učine jasnijim i vidljivijim kako bi dobili podršku
u njegovom daljem rešavanju. Otvoreni parlament je podržao 14 lokalnih inicijativa iz Beograda,
Bora, Bujanovca, Čačka, Kruševca, Loznice, Niša, Novog Sada, Smedereva i Užica.
Početkom 2019. godine, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije najavio je pokrivanje Beograda kamerama za biometrijski nadzor, koje će imati mogućnost povezivanja sa softverom za prepoznavanje lica i registarskih tablica. Srbija je ovaj nedovoljno ispitani sistem nadzora nabavila od kineske kompanije Huavej, bez prethodno uspostavljenog zakonskog osnova za njegovo korišćenje, bez utvrđivanja neophodnosti i srazmernosti upotrebe ovog sistema, ali i bez sprovedene procene uticaja koje bi korišćenje ovako intruzivnih tehnologija imalo na prava građana. Na upite javnosti, odgovor nadležnih organa je od tada isti – kamere su postavljene, ali softver za raspoznavanje lica nije nabavljen, te raspoloživu tehnologiju koriste kao običan video nadzor.
Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen u februaru 2022. godine, skoro deceniju nakon prve inicijative Vlade Republike Srbije da se oblast socijalnog preduzetnštva reguliše zakonom. Puna implementacija Zakona počela je u novembru 2022. godine kada se očekivalo usvajanje. Programa razvoja socijalnog preduzetništva koji je trebalo da propiše šta će se finansirati u ekosistemu kako bi se zaista razvijalo socijalno preduzetništvo, a koji nije donesen ni do današnjeg dana (14. 5. 2023).
Ustav Republike Srbije propisuje da su nosioci suverenosti građani, koji, pored svog prava da na donošenje odluka utiču putem slobodno izabranih predstavnika, tu suverenost ostvaruju i putem oruđa direktne demokratije: referendumom i narodnom inicijativom. Osnovi ovih instituta, kao i broj birača neophodan za pokretanje narodne inicijative i referenduma na zahtev građana su propisani samim Ustavom, dok su postupci ostvarivanja ovih prava bliže uređeni Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.
Zakon o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik RS”, broj 35/2023) prešao je dug put od nacrta do usvajanja. Predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije usvojila i podnela Narodnoj skupštini februara 2023. godine zapravo je nastavak procesa koji je okončan još leta 2021. godine kada je završena javna rasprava, o čemu je sa stavljen izveštaj septembra 2021. godine.
Analiza koja se nalazi pred vama bliže prikazuje proces usvajanja Predoga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, ali i delom analizira proces usvajanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima imajući u vidu njihovu horizontalnu primenu, i činjenicu da je ovaj set zakona predstavljen zajedno tokom jedne javne rasprave i zajedno ušao u skupštinsku proceduru.
Ova analiza prikazuje dešavanja vezana za proces usvajanja ovog propisa koja su se dogodila zaključno sa 1. junom 2023. godine.
Iako je Srbija u novembru 2018. godine dobila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, po uzoru na Uredbu EU o zaštiti podataka i tzv. Policijsku direktivu, primena ovog propisa i dalje nije u potpunosti zaživela. Srbija nije ispunila obavezu iz samog Zakona, kao ni iz Akcionog plana za poglavlje 23, u pogledu usklađivanja sektorskih propisa sa ZZPL, za šta je rok bio kraj 2020. godine. Takođe, obveznici Zakona (rukovaoci i obrađivači podataka iz javnog, privatnog i civilnog sektora) ne ispunjavaju u dovoljnoj meri svoje obaveze, zbog nedostatka znanja i kapaciteta, ali i odsustva principa odgovornosti za povrede prava građana koje nastaju kršenjem propisa. Konačno, građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa svojim pravima, te ne koriste dostupne pravne mehanizme za njihovu zaštitu.