Proteklu nedelju u Skupštini obeležile su dve sednice – četrnaesta sa čak 20 krajnje raznorodnih tačaka dnevnog reda i petnaesta na kojoj su narodni poslanici dobili priliku da se izjasne o još jednom kontroverznom predlogu rezolucije kojom se osuđuje „nasilje nad mirnim demonstrantima“ koje postaje „opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU“. 

Četrnaesta sednica je donela set različitih zakona – od onog kojim se uređuju pitanja kulturnog nasleđa, više zakona o temeljnim pitanjima obrazovanja, ali i mnoštvo različitih tema. Na dnevnom redu su se našle i izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje su rezultat međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima. Raznorodost i brojnost tema je najpre vodila organizovanju rasprave u tri zajednička pretresa, od kojih su dva bila u načelu. 

U tom mnoštvu tema čini se da je najviše pažnje dobio član 9. sada usvojenog Zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je predviđeno da će školska godina u Srbiji od sada počinjati intoniranjem himne Republike. Navedenom se usprotivio deo predstavnika nacionalnih manjina u Skupštini. A takvi razgovori, u ovdašnjem kontekstu, ne mogu proći bez spominjanja prošlosti i zločina počinjenih u ratovima. Obrazovanje kao takvo u svemu tome postane “manje zanimljiv” pasus u govoru narodnog poslanika koji je odlučio da se, koliko toliko, drži dnevnog reda. 

Na „kraju balade” izglasano je svih 20 tačaka dnevnog reda. Ko zna koliko je u njima usvojeno novih rešenja koja bi, kroz fokusiranu raspravu pripremljenih i informisanih narodnih poslanika, mogla biti bolja. O radu nadležnih odbora u ovom sazivu bolje i da ne govorimo. Oni su tu kao relikt neke prošlosti, običan korak u proceduri, možda i kao ukras. 

Petnaesta sednica je donela drugačiju vrstu uzbuđenja. Narodni poslanici su, dok ih još promene Ustava (ukoliko referendum zakazan za 16. januar dovede do njih) ne spreče u tome, izabrali 37 javnih tužilaca. Koliko je ta rasprava bila usmerena na ovaj važan zadatak pogledajte u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“. 

Ali najzanimljiviji deo sednice desio se na samom njenom početku. Šest narodnih poslanika iz vladajuće poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ su zatražili da se na dnevni red, po hitnom postupku, stavi i Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije.

U samom Predlogu se konstatuje kako nasilje nad mirnim demonstrantima postaje opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU (Briselu, Berlinu, Parizu, Luksemburgu, Ljubljani i ostalim evropskim gradovima), uz pozivanje da vlasti u tim zemljama istraže sve slučajeve prekomerne upotrebe sile i sankcionišu sve počinioce i naredbodavce. U Predlogu se iznosi i zabrinutost zbog nasilja i maltretiranja migranata, tražilaca azila i izbeglica na spoljnim granicama Unije, uz konstatovanje da se suočavamo sa velikim nazadovanjem demokratije u pojedinim zemljama članicama EU. Konačno, u Predlogu rezolucije Narodna skupština Republike Srbije poziva sve nadležne institucije EU da otpočnu rad na temeljnim reformama i da se pozabave evidentnim nedostacima u oblasti ljudskih prava.

Šest narodnih poslanika je podržalo ovaj predlog, dok 135 poslanika nije glasalo, pa se stoga Predlog rezolucije nije našao na dnevnom redu. Navedena praksa „večitih predloga“ koji se nikada ne nađu na dnevnom redu, koliko god zbunjujuće delovala, nije retkost u Narodnoj skupštini. Tako se, prema podacima Otvorenog parlamenta, u aktuelnom sazivu Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine pred poslanicima našao čak 17 puta, a nijednom nije dobio podršku da postane tačka dnevnog reda. Zanimljivo je da su predlagači ovog akta isti narodni poslanici koji su predložili i rezoluciju o policijskoh brutalnosti u zemljama EU. 

Jasno je da je ova „kontra-rezolucija“ usledila kao odgovor na rezoluciju Evropskog parlamenta, usvojenu 16. decembra, kojom su evroparlamentarci osudili nasilje „ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv ljudi koji su mirno protestovali na ekološkim demonstracijama proteklih sedmica u Srbiji. Sličan odgovor ministra unutrašnjih poslova očigledno nije bio dovoljan. Morao se „umešati“ i parlament, koji i ovako često služi za ponavljanje i prelivanje tema koje su, u tom trenutku, bitne izvršnoj vlasti. Cilj i nije usvajanje, čak ne ni samo izjašnjavanje ili debatovanje o temi kontroverzne rezolucije. Tako parlament, umesto mesta na kojem se usvajaju sistemska, zakonska rešenja, postaje još jedna arena za slanje propulističkih poruka. Takva praksa vodi zloupotrebi parlamentarnih procedura u svrhe svakodnevne politike.

Dakle, ovakva praksa „vađenja iz fioke“ određenih pitanja i tema umnogome prati dnevnopolitički kontekst. Kontroverzne rezolucije, poput ove koja jasno odražava antievropske sentimente, verovatno nikada neće postati tačka dnevnog reda. Ona ne odražava, barem ne zvanične, stavove vladajuće većine. Ipak, ona će po potrebi, kada se prepozna trenutak za „odbranu“ i evroskepticizam, ulaziti u parlamenarnu proceduru i figurirati (u većoj ili manoj meri) kao tema rasprave. 

Public prosecutors in Serbia do not respect the law and are afraid to do their job, at least that is what the MP of the ruling party said, and his colleagues did not deny it. Everyone talked about what they had prepared, about local powerful people, about the opposition, about the President.

“So, any prosecutor who would possibly dare to respect the laws of this country, to sanction that behaviour we saw in previous weeks, savagery on our motorways – and we know exactly which article was violated – as our Constitution and laws define such behaviour impermissible, any prosecutor who would dare to initiate any procedure would be declared a servant of the regime, they would be most dreadfully dragged through the media mud. And then we come to a situation where the prosecutor says – I don’t really have to respect the law, I don’t have to respect everything that falls in my constitutional and legal obligation, let someone else do it.“

“That is why we need a prosecutor’s office that is independent, that is able to deal with those who commit crime and say – you can’t do anything to us, because we are tycoons, because we are the owners of capital, because we are some who have a connection with some local powerful people and we can poison you, we can kill you, we can harm you.“

“I believe that a strong Serbia, led by the policy of Aleksandar Vučić, is the only guarantor of continued progress and because of that – Long live Serbia, led by our President Aleksandar Vučić!“

“Why did one director, who probably didn’t get the money for his project, issue death threats and say that Mr. Vučić should end up like the Ceaușescu family in Romania did? Shame on you. That man should answer. Who is he threatening? The President of the country? It’s such a disgrace. What is Vučić guilty of? Of having built 400 km of motorways?“

“They constantly go on about sandwiches that people who go somewhere eat, those who travel to celebrate the 13th birthday of the SNS, for example. I promise them free transportation and free sandwiches. They will also get transportation and sandwiches to see those motorways. We have to travel for a few days though, because 400 kilometres of highways have been built.“

At this sitting, the new mandate was entrusted to the former prosecutor for organised crime, Mladen Nenadić, whose name was mentioned only when the proposal was read. The arrest of Veljko Belivuk’s criminal group was quoted as a success of this government, but the MPs again managed not to present any specific information about any of the 37 candidates for prosecutors.

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.  

Javni tužioci u Srbiji ne poštuju zakon i plaše se da rade svoj posao, tako je bar rekao poslanik vladajuće stranke, a kolege ga nisu demantovale. Svako je pričao šta je pripremio, o lokalnim moćnicima, o opoziciji, o predsedniku.

 „Dakle, svaki tužilac koji bi se eventualno usudio da poštuje zakone ove zemlje, da sankcioniše ono ponašanje kao što smo imali prethodnih nedelja, divljanje po našim autoputevima, to se zna koji je član tačno povređen, naš i Ustav definiše i zakoni definišu da takvo ponašanje nije dopustivo, svaki tužilac koji bi se usudio da pokrene bilo kakav postupak bio bi proglašen za slugu režima, bio bi najstrašnije provučen kroz medijsko blato. I onda mi dolazimo u situaciju da tužilac kaže – ne moram ja baš da poštujem zakon, ne moram da poštujem sve ono što je moja ustavna i zakonska obaveza, neka to neko drugi radi.“

„Zato nam treba tužilaštvo koje je nezavisno, koje je sposobno da se obračuna sa tim koji naprave kriminal i kažu – ne možete nam ništa, jer smo mi tajkuni, jer smo mi vlasnici kapitala, jer smo mi neki koji imamo spregu sa nekim lokalnim moćnicima i mi možemo da vas trujemo, mi možemo da vas ubijamo, mi možemo da vam nanosimo štetu.“

„Smatram da je jaka Srbija koja je predvođena politikom Aleksandra Vučića jedini garant nastavka napretka i zbog toga - Živela Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem!“

 „Zašto jedan reditelj, verovatno nije dobio novac za svoj projekat, preti smrću i kaže da gospodin Vučić treba da završi kao što je završila porodica Čaušesku u Rumuniji? Sramota jedna. Taj čovek treba da odgovara. Kome on preti? Predsedniku države? Sramotno. Zašto je Vučić kriv? Zato što je napravio 400 km auto-puteva?“

 „Stalno su im u glavi sendviči koje jedu ljudi koji pođu negde, koji putuju da podrže 13. rođendan, recimo, SNS. Ja im obećavam besplatan prevoz i besplatne sendviče. Dobiće i prevoz i sendviče da im pokažem te autoputeve. Moramo putovati nekoliko dana, jer urađeno je 400 kilometara autoputeva.“

Na ovoj sednici novi mandat poveren je i dosadašnjem tužiocu za organizovani kriminal Mladenu Nenadiću čije je ime pomenuto samo kad se čitao predlog. Kao uspeh ove vlasti jeste navedeno hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, ali su poslanici ponovo uspeli da ni o jednom od 37 kandidata za tužioce ne iznesu ni jedan konkretan podatak.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 56. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 28. decembar, sa početkom u 9 časova.

Sastanak će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, u sali 1.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu za sredu, 29. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je Šesnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.godini, za utorak, 28. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Narodna skupština je nakon prošlonedeljnih neugodnih poteza oba nosioca izvršne vlasti – predsednika Republike koji joj je vratio zakon „na ponovno odlučivanje“ i Vlade koja se, mimo Ustava i Poslovnika, umetnula u ovu priču i osporen zakon „povukla iz procedure“ – nastavila sa radom u sporijem ritmu, a krajnje raznoliko.

Tako je prvi radni dan, po već ustaljenoj i lošoj praksi, počeo zajedničkim pretresom kojim su povezane tačke dnevnog reda koje, reklo bi se, nemaju mnogo veze jedna sa drugom. Čak su, činilo se, i pojedini narodni poslanici to konačno primetili: „Danas raspravljamo o Zakonu o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, diskutujemo o Zakonu o projektu izgradnje puta Ruma-Šabac-Loznica, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima. Naizgled tri potpuno različita zakona, koji nemaju međusobno puno toga zajedničkog, jedan iz domena socijalne zaštite, drugi iz domena infrastrukturnog razvoja a treći je iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Indije.“ Ipak, nije usledila kritika, već objašnjenje šta ove zakone povezuje: „Sva tri zakona su važna za poboljšanje kvaliteta života ljudi“.

Mora se primetiti da bi ovakav kriterijum ispunio i neki još kreativniji zajednički pretres, samo je pitanje koliko bi tada efikasna i koherentna rasprava mogla biti. Zato je i prošle nedelje rasprava delovala konfuzno – nakon suvoparnog obrazloženja nadležne ministarke zakona koji se tiče socijalne zaštite, prva se obratila predsednica odbora nadležnog za finansije koja je izlaganjem podržala zakon kojim se predviđa ulaganje u infrastrukturu. Ali usmerenost na temu, izgleda, retko kada brine narodne poslanike, jer se i ovako većina njih dnevnog reda drži sporadično. Mestimično. Čisto na početku, u prvim rečenicama, a posle već pričaju ono što su i došli da kažu.

Tako je bilo i ove nedelje. Upozorenja na „obojene revolucije“ i zloupotrebu ekoloških pitanja su se i dalje mogla čuti. Ključno je pružiti podršku svakom potezu predsednika Republike. Tako je i kada se, a što je izuzetak, narodni poslanici osvrnu i na ono što u tom trenutku zaista muči građane. Protekle nedelje, to je bio problem sa snadbevanjem električnom energijom u zimskim mesecima. „To je apsolutno neprihvatljivo. Zašto? Zato što je visoko na agendi ove Vlade Republike Srbije ravnomeran regionalni razvoj, investicije i povratak i zadržavanje naših ljudi da žive na selu, omogućavanje uslova. Nema normalnih uslova za život na selu ako mi nemamo snabdevanje električnom energijom uredno, nema razvoja naše poljoprivrede ako nemamo uredno snabdevanje električnom energijom.“ Već narednog dana, narodni poslanik se ponovo osvrnuo na istu temu: „Drago mi je što je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao sednici Vlade koja se održala, jer je očigledno da neke stvari moraju da se podvuku i da se preseku, jer se očigledno neki činovnici, ministri i direktori javnih preduzeća ponašaju poprilično autistično.“ Iako je narodnog poslanika obradovalo to predsednik Republike „mora očigledno da utiče na određene ministre da počnu da se mešaju u svoj resor“, pomalo zabrinjava činjenica da je to upavo njegov i posao njegovih 249 kolega. Ne predsednika Republike. Možda jeste posao predsednika najveće političke partije koja sačinjava tu Vladu, ali upravo zbog toga Ustav i predviđa nespojivost predsedniče sa bilo kojom drugom javnom funcijom. Bilo je svega, ali čini se ne i kvalitetne rasprave o samim tačkama dnevnog reda. Više o tome možete čuti u poslednjoj epozodi serijala „Strofa, refren, replika“.

Narednog dana, narodni poslanici su imali priliku da, možda i poslednji put, direktno biraju sudije. Ukoliko promene Ustava budu potvrđene na referendumu koji je zakazan 16. januara naredne godine, Narodna Skupština će nadalje direktno birati samo Vrhovnog javnog tužioca, četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva. Ova spoznaja je izazvala različite reakcije narodnih poslanika – od žestokog protivljenja i najave tužbi ukoliko sudije birane po novoj proceduri budu u svojim presudama koristile uobičajeno „u ime naroda“, pa do odlučne podrške najavljenim promenama. „Dakle, ciljevi ustavnih amandmana koje smo mi doneli su da ojačaju personalnu nezavisnost sudije, time što će da otklone sve one potencijalne mogućnosti ili lukave mogućnosti uticaja na sudiju i na njegovu nezavisnost. To je: premeštanje, razrešenje i probni rad od tri godine. Takođe, sastav Visokog saveta sudstva je, duboko sam ubeđen od samog početka, rešenje koje je mnogo bolje od ovog postojećeg. Da ovo postojeće rešenje nije idealno govori činjenica da smo mi na sednicama Narodne skupštine imali priliku da osporavamo ponekad i do trećinu predloga Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.“ Ova, kontroverzna praksa Narodne skupštine da, često bez ikakvih objašnjenja ospori predložene kandidate, po sudu ovog narodnog poslanika „govori o tome da način na koji se bira Visoki savet sudstva treba popraviti. Mislim da ustavni amandmani koje smo usvojili i koje će građani potvrditi na referendumu upravo rade reformu u tom smeru, tj. doprinose nezavisnosti Visokog saveta sudstva.“

Tako je ovo opraštanje od izborne funkcije, barem kada su u pitanju sudije, ponovo otvorilo debatu o Ustavu. To se ne čini lošim, nikako, ali donekle ukazuje da je možda i nije bilo dovoljno pre 30. novembra, kada je Akt o promeni Ustava Republike Srbije izglasan. To još više zabrinjava jer ako se igde i pričalo o Ustavu, onda je to bila Narodna skupština. „Mi glasamo ovde o načinu izbora sudija ali, kažem, upravo zbog toga što se nedovoljno o ovome govori u javnosti, čini mi se, da i ministri i Vlada Republike Srbije treba da povedu jednu veću kampanju, s obzirom da je referendum za mesec dana, da se građanima predoči šta tačno treba da izglasamo. Jer, samo mi u Narodnoj skupštini, koliko mogu da primetim, govorimo o ovim ustavnim reformama.“ Za referendumsku kampanju o promeni najvišeg pravnog akta ove zemlje ostalo je manje od mesec dana, uključujući period praznika. Čini se da je pažnja već na onoj kampanji koja će se okončati aprilskim izborima. Promena Ustava je u toj, većoj igri, samo jedan od mnoštvo poteza koji se povlače.

The law discussed in the Assembly referred to the most vulnerable groups, to citizens who, for whatever reason, should be placed in social protection institutions. There was to be talk about the poor, the abandoned, the abused, the children, the elderly and how to protect them.

At the beginning, the Minister showed that she was quite uninterested, it was obvious that she was too lazy to even read.

“The accommodation is provided with the informed consent of a potential beneficiary. Accommodation services in the process of deinstitutionalisation are provided in accordance with the best interests of a child; for adults in accordance with the will and wishes of beneficiaries with respect for dignity and application of decision-making principles without or with support.”

MPs spoke briefly about humanity, avowed that the institutions of social protection, despite the narrative that Serbia is in the golden age, are not in the best condition, and then moved on to the given topic – citizens protesting against the environment are seduced, and the government sincerely worries for that area.

“While they are protesting over the environmental issues, the EU opened Cluster 4 [in accession negotiation] with Serbia, which concerns the so-called Green agendas, as a confirmation that the EU believes that Serbia is ready to meet all European standards in terms of ecology.”

“This government has done more for the environment than many others before, and today it is investing 250 percent more funds than the previous authorities. It is very easy to check the quality of the air in Bor today, and to see its quality during the previous government.”

“They are not interested in ecology or the issue of environmental protection, because nature is not preserved on the streets, where we saw torches burning and leaving garbage behind. [It’s preserved] with serious work.”

“Today we have those fake environmentalists who harass citizens on the streets on Saturdays. We have people who are really worried about the environment and we have these fake ones who are trying to minimise the results of the work of President Aleksandar Vučić.”

“On the one hand you have these fake ecologists, people who are paid […] by foreign organisations to bring unrest to Serbia and clearly show that their goal is not to protect the ecology, the environment, nor are they interested or concerned for citizens, but in fact, their only goal is to overthrow Aleksandar Vučić and come back to power.”

During the sitting, MPs called on the citizens to express their standpoints in the elections on April 3rd, noting that “Vučić’s policy has no alternative”.

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.

Zakon o kojem je u skupštini bilo reči, odnosio se na najranjivije grupe, na građane koji iz bilo kog razloga treba da budu smešteni u ustanove socijalne zaštite. Trebalo je da se priča o siromašnima, napuštenima, zlostavljanima, deci, starima i tome kako ih zaštititi.

Ministarka je u startu pokazala da je prilično nezainteresovana, videlo se da je mrzi čak i da čita.

“Smeštaj se obezbeđuje na osnovu informisanog pristanka potencijalnog korisnika. Usluge smeštaja u procesu deinstitucionalizacije pružaju se u skladu sa najboljim interesom deteta, a kod punoletnih osoba u skladu sa voljom i željama korisnika uz poštovanje dostojanstva i primenu načela odlučivanja bez ili uz podršku.”

Narodni poslanici kratko su pričali o humanosti, priznali da nam ustanove socijalne zaštite I pored price da je u Srbiji “zlatno doba”, nisu baš u najboljem stanju,  a potom prešli na zadatu temu - građani koji protestuju zbog ekologije su zavedeni, a vlast iskreno brine za tu oblast.

“Dok oni protestuju zbog ekologije EU Srbiji otvara Klaster 4. koji se tiče tzv. Zelene agende, kao potvrdu da i EU smatra da je Srbija spremna da ispuni sve evropske standarde po pitanju ekologije.”

“Ova vlast je za ekologiju uradila više nego brojne druge pre nje i danas ulaže 250 procenata  više sredstava nego što su to ulagale prethodne vlasti. Vrlo je lako proveriti kakav je kvalitet vazduha danas u Boru, a kakav je bio kvalitet za vreme prošle vlasti.”

“Njih ne zanima ni ekologija,  ni pitanje zaštita životne sredine, jer se priroda ne čuva na ulicama, gde smo videli kako pale baklje i kako ostavljaju smeće za sobom, već ozbiljnim radom na tome.”

“Imamo danas one lažne ekologe koje subotom maltretiraju građane na ulicama. Imamo ljude koji su stvarno zabrinuti za ekologiju i imamo ove lažne što pokušavaju da minimiziraju rezultate rade predsednika Aleksandra Vučića.”

“Dok ste sa jedne strane imali ove lažne ekologe, ljude koji su jednim manjim delom plaćeni od strane stranih organizacija da unose nemir u Srbiju i jasno pokažu da njima nije cilj ni zaštita ekologije, životne sredine, niti se oni interesuju i brinu o građanima, već je zapravo samo cilj da se skine Aleksandar Vučić i da se oni vrate nazad na vlast.”

Tokom sednice poslanici su pozivali građane da svoje stavove iskažu na izborima 3. aprila uz napomenu da “Vučićeva politika nema alternativu”.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Pred vama se nalazi osam odabranih analiza koje su za Otvoreni parlament napisali eksperti okupljeni oko organizacije Partneri Srbija, a koje ilustruju kako je u 2021. godini izgledao proces promene Ustava i donošenja zakona, sa posebnim osvrtom na ulogu Narodne skupštine kao centralne institucije i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. 

Ovim analizama, kao i samim odabirom tema kojima se bavimo, želeli smo da napravimo kratak i ilustrativan pregled uočenih slabosti koje opterećuju proces donošenja zakona u Srbiji i funkcionisanje Narodne skupštine, a koje su posledica opšteg opadanja demokratskih kapaciteta i urušavanja institucija. 

Slabosti u procesu izrade predloga zakona, dakle pre njegovog ulaska u skupštinsku proceduru, su evidentne. Vlada, kao ubedjivo najčešći inicijator predloga zakona, nije zainteresovana za suštinsko učešće civilnog sektora i građana – iako će nastojati da održi privid da jeste. Otuda će ministarstva povremeno hteti da uključe eksperte i predstavnike (nekada pažljivo odabranih) organizacija civilnog društva u radne grupe i formalno će organizovati javne rasprave. Ali čitav proces, kako analize pokazuju, karakteriše izuzetno nizak nivo transparentnosti i međusobnog poverenja. 

Tako se propisi koji uređuju ovu oblast najčešće poštuju samo delimično. Česte su izuzetno štetne prakse poput netransparentnog formiranja i aktivnosti radnih grupa za izradu zakona. Radne grupe su formirane bez obaveštavanja javnosti, pružanja informacija o članovima i kriterijumima za njihov izbor, a često su oskudne informacije i o zadacima radne grupe, koliko puta su se sastale, do kakvih zaključaka se došlo na tim sastancima i slično. 

U analizama je uočeno i sistematsko neadekvatno organizovanje javnih rasprava, usled čega one ne ispunjavaju svoju osnovnu funkciju. Pored slučajeva zakonski neutemeljenog potpunog isključivanja javnosti tako što se javna rasprava ne organizuje - a koji je analiziran u slučaju usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, češći su nedostaci poput      ignorisanja komentara za unapređenje teksta zakona iznetih na raspravama, kao i nedavanja nikakvog povratnog obaveštenja pojedincima/organizacijama koji su poslali predloge. Rasprave su često organizovane u izuzetno kratkom roku, a prisutna je i praksa da finalni tekst zakona  sadrži rešenja koja se nisu nalazila u tekstu koji je bio na javnoj raspravi. 

Ovakvo postupanje izvršne vlasti nepovratno šteti poverenju građana i zainteresovane javnosti u usvojena rešenja i u mogućnost sopstvenog uticaja na kreiranje javnih politika. Takođe, ono vodi usvajanju nedovoljno kvalitetnih zakonskih rešenja, daljem zatvaranju javnih institucija, te manjku osetljivosti za realne potrebe građana. 

Ipak, čini se da su položaj i stanje u Narodnoj skupštini od presudnog značaja za navedeni proces. Tako i kvalitet zakona donetih u  2021. godini direktno zavisi od postignutog kvaliteta u obavljanju zakonodavne i kontrolne funkcije Skupštine, Skupštine lišene pluralizma, u kojoj čak 97 odsto narodnih poslanika  pripada vladajućoj većini. Loš kvalitet skupštinske procedure omogućio je donošenje neadekvatnih zakona. Čini se da se u 2021. godini parlament ponašao kao serviser Vladinih zakonodavnih potreba. U ovom sazivu je čak 99 odsto predloga zakona u podnela Vlada, a čak dve trećine zakona je usvojeno bez ikakvih amandmana. S toga ne čudi, što je prema poslednjem istraživanju Crte, 41 odsto građana Srbije, u 2021. godini, nezadovoljno radom Narodne skupštine. 

Rad odbora predstavlja veliku slabost aktuelnog saziva Narodne skupštine. Više od trećine sednica skupštinskih odbora je trajalo kraće od 10 minuta. Odbori bi trebalo da predstavljaju najveći autoritet u svojim oblastima, da pozivaju i ispituju predstavnike Vlade, organizuju javna slušanja. Međutim, iz samih analiza Otvorenog pralamenta očigledno je da su se u 2021. godini odbori najčešće sastajali zarad održavanja forme. 

Najmanje kvalitetan, a svako građanima najdostupniji deo procesa usvajanja zakona je sama plenarna rasprava. Narodni poslanici su se retko držali teme, češće su zloupotrebljavali vreme za debatu u svrhu ubiranja političkih poena. Neretko, plenarne rasprave posluže i za brutalno obračunavanje sa pojedincima ili organizacijama koje na bilo koji način dovode u pitanje politiku vladajuće većine, uz potpuno zanemarivanje etičkih normi kojih su narodni poslanici dužni da se drže. Manjak suštinske zainteresovanosti za zakone je očigledna i u praksi zajedničkog pretresa o više predloga zakona koji nisu tematski srodni. 

Analiza ustavnih promena i svaka od sedam analiza procesa usvajanja zakona su celine za sebe. Pored izmena Ustava, koje svojim značajem neupitno zaslužuju posebnu pažnju, analiziran je proces usvajanja onih zakona koji, osim značaja same oblasti koju uređuju, ilustruju neki ili više nabrojanih izazova. 

Analize su većinom zasnovane isključivo na  javno dostupnim dokumenatima i izveštajima. U pojedinim slučajevima, autori su sproveli intervjue sa relevantnim ekspertima koji su učestvovali u procesima usvajanja zakona. Takođe, Partneri Srbija su jedna od organizacija koja je aktivno učestvovala u procesu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čije je usvajanje, takođe, predmet analize. 

Još jedan od kriterijuma za odabir zakona koji su analizirani je i vremenski okvir. Tako je u svih osam analiza u potpunosti ispraćen tok propisa - od njegove izrade do usvajanja u Narodnoj skupštini, a u slučaju Zakona o vodama i do vraćanja Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje od strane predsednika Republike.

Imajući u vidu sve navedeno, verujemo da su pred vama analize koje na sažet i zanimljiv način prikazuju glavne izazove u promeni Ustava i nedostatke zakonodavnog procesa u Republici Srbiji. Dodatno, kroz konstatovanje odstupanja od zakonskih procedura ili dobrih praksi, u ovim analizama se suštinski ukazuje i na načine kako da se uočene manjkavosti otklone. Otuda su važno štivo za sve čitaoce zainteresovane za unapređenje transparentnosti rada institucija i podizanje kvaliteta usvojenih zakona. A pogotovu za one zainteresovane za rad Narodne skupštine Republike Srbije. 

Uz nadu da će 2022. godina i novi saziv Narodne skupštine doneti bolje prakse! 

                                                                                                           Otvoreni parlament